ZBOG OVOG GORE DRUŠTVENE MREŽE: Da li je abortus bebe od pet meseci ubistvo?

Nedavna vest da je ginekolog iz Kragujevca izvršio abortus ženi koja je bila u petom mesecu trudnoće je protresla sve društvene mreže i širu javnost.

Pitanje abortusa je stvar etičkog, religijskog, moralnog i zakonskog pitanja, i, koliko god da je ženama u Srbiji dozvoljeno da biraju da li će abortirati ili zadržati dete, uvek se vodi polemika oko toga da li je njihov postupak ispravan ili ne.

Da je tema abortusa škakljiva, svedoči i činjenica da naši sagovornici nisu bili naročito raspoloženi da ih imenujemo.

U nezvaničnom razgovoru sa ginekologom kog nećemo imenovati, dobili smo osvrt na ovu temu od koje bruji javnost:

- Najpre, abortus ne može da se uradi kada je beba u petom mesecu, tj. u 20. i preko 20. nedelje. Plod je preveliki da bi se izvršila kiretaža, tako da, da bi se taj plod ubio, potrebno je da se izazove prevremeni porođaj ili carski rez.

Medicina, ginekologija, imaju zakonska ograničenja u okviru kojih reaguju.Uraditi abortus u 5. mesecu je, sa zakonske strane, zločin. Međutim, abortus je tema bez kraja. Na situaciju može i da se gleda da je taj lekar za određenu sumu ženi koja ne želi dete izašao u susret i pomogao joj da se oslobodi ploda koji ne želi.

Na abortus niko nikoga ne tera. Da li je procedura obavljena kako treba ili ne, to je već drugo pitanje – najpre, pitanje stručnosti onoga ko je radio zahvat. 

Razgovarali smo i sa psihologom M.M.

- Interesantno je što se, kada se govori o abortusu, više gleda na taj nerođeni život nego na psihičko stanje majke i sam njen doživljaj te trudnoće. Kada je trudnoća neželjena, a iz nekog razloga nije mogla da se prekine kada je zakonom smelo, dolazi do depresije majke, a kasnije i njene sposobnosti da sa (neželejnim) detetom ostvari emotivnu povezanost.

Beba u periodu kada je izvršen ovaj abortus o kom govorimo jeste život u stvaranju ali svako ima pravo na svoj izbor. Ako trudna žena smatra da je za nju najbolje da okonča trudnoću iz bilo kod razloga, po mom mišljenju, ona ima potpuno pravo na to.

Popularno je, naravno, promovisanje života, abortus se smatra ubistvom, i mnogi se drže toga jer su naučeni da je taj stav moralan. Ovo je jedna mnogo subjektivna tema i uglavnom se kao subjektivna i iznosi.

Nezaobilazna karika polemike koja se tiče abortusa, pogotovo u poodmakloj trudnoći je, naravno, i religija. Pravoslavna Crkva smatra da plod ima dušu od momenta začeća, što je kanonizovano izjednačavanjem abortusa i ubistva u učenju sv. Vasilija Velikog u IV veku, kao i odlukom Carigradskog sabora iz 692. godine.

Iako je Pravoslavna Crkva dosledna u osudi abortusa već više od dva milenijuma, mere prema počiniocima utrobnog čedomorstva vremenom su se menjale. Na početku su hrišćani zbog čedomorstva zauvek odlučivani od Crkve.

Danas se, međutim, u ograničenom vremenskom periodu zabranjuje učešće u Svetom pričešću ženama koje su namerno prekinule trudnoću, njihovim partnerima koji su za taj čin dali saglasnost, kao i ginekolozima i medicinskim sestrama, koji su izvršili prekid trudnoće.

Trajanje epitimije zavisi od čitavog niza okolnosti i, naravno, od pokajanja izvršilaca utrobnog čedomorstva.

Pravoslavna i katolička Crkva opravdavaju abortus samo ako je život trudnice doveden u pitanje daljim nastavkom trudnoće i ukoliko je, zbog nepredviđenih okolnosti, plod već egzitirao.

Neki liberalniji protestantski krugovi, osim navedenih razloga za namerni prekid trudnoće, navode i dodatne činioce koji opravdavaju abortus, a to su:trudnoća nastala kao posledica silovanja ili incesta i anomalije ploda.

U jednom od razgovora sa protojerejem Ljubom Stojanovićem, čuli smo da hrišćanstvo na to abortirano dete gleda kao na anđela i da njegova duša bezuslovno odlazi u Raj, kao i nezavisno do toga iz kojih je pobuda prekinuta trudnoća.

- Svako dete je samim činom začeća ličnost, neuništiva ličnost. Može da se skrati taj životni tok, da se ne uđe u istorijsko trajanje, ali ne može da se uskrati smisao bića. Zbog toga bi trebalo početi u promišljanju ovog problema, i objašnjavanju upravo toga da, ono što je Bog stvorio, i predstavio kao život, čovek ne može da uništi. Može nešto da spreči ali ne može da zaustavi put ka večnosti. Zato su duše abortirane dece, duše pravednika baš kao i one dece iz Vitlejema i okoline Vitlejema u vreme Hristovog rođenja, rekao je protojerej Stojanović.

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.