Sreća živi u desetočlanoj porodici iz Mirosaljaca: Kako od jednog dinara pravimo DVA

Iz Beograda se autobusom stiže samo do Latvice, a dalje do kuće Kuzmanovića automobilom, piše sajt "PRIČE SA DUŠOM". Miliji (47) u dvorištu prijatelji pomažu oko spremanja mesa, majka Slavica (35) i sedmoro mališana su u kući. Najstarija Milica je kod babe u Bosni, u Rudu.

U ovoj desetočlanoj porodici skoro uvek je veselo, a razloga za slavlje ima skoro svakog meseca, kažu Slavica i Milija dok poslužuju slatko od dunja i domaću rakiju od stare sorte šljive.

– Sezona je počela 31. decembra kada smo uz Novu godinu slavili rođendan najmlađem Nikoli (3), zatim krajem februara i početkom marta „spajamo“ Miličin (16) i Dragičin (8) rođendan, a onda ide naša slava Đurđevdan 6. maja, kada je rođena Đurđina (7). U maju je Milanov (15) rođendan, u avgustu Dejanov (11), a u novembru Đorđe (14) i Jelena (6), takođe, slave zajedno – priča Slavica, koja je glavna ekonomistkinja u porodici.

– Kada je Đurđina prošle godine pozvala dvadesetak drugova i drugarica, Slavica je, kao i uvek, napravila čokoladnu tortu sa višnjama koju obožavaju, dok ja volim da za svaki svečani povod zakoljem prase. Često pravimo i slatkiše, a palačinke i sutlijaš toliko vole da bi mogli svakog dana da jedu – otkriva Milija.

Kuzmanovići žive od poljoprivrede, uzgajaju maline na 30 ari i tokom sezone nadniče kod drugih. Najstarija deca Milica i Milan rade sa roditeljima kada treba, dok ostali pomažu u berbi malina, pričuvaju stoku i kuću i obavljaju sve ono što je deci odrasloj na selu uobičajeno.

– Desi se da ponekad po nekoliko dana nemam ni dinar u džepu, ali ja se time ne opterećujem, niti se ičega plašim. Novac jednostavno dođe. Problem je što su ljudi navikli da imaju mnogo, a onda kada ostanu bez para, plaše se da će umreti od gladi – iskren je Milija.

Kraj kuće imaju malu baštu, a u štali kravu i svinje. Kokoške ne gaje jer u selu ima mnogo lisica, koje svako malo udave svu živinu. Imanje Kuzmanovića prostire se na 70 ari, ali posle klizišta koje je zahvatilo ovaj kraj, veći deo zemlje nije upotrebljiv.

– Kada smo se venčali, nismo imali planove za veliku porodicu. Nama je na prvom mestu bilo da su nam deca zdrava, da završe školu i postanu dobri ljudi i da smo svi zajedno srećni. Mnogi mi čestitaju kada čuju da sam rodila osmoro dece, a najveći kompliment mi je kada za naše naslednike kažu da su vaspitani i radni. Kod njih nema podele na muške i ženske poslove, ne prebacuju obaveze jedni na druge, već rade sve. Naučila sam ih da vezuju i beru maline, Milan i Đorđe voze i traktor kad zatreba – ponosna je Slavica.

– Ljudi koji imaju jedno ili dvoje dece, često kukaju da im nije lako. Mojoj sestri, koja je u toj situaciji, prvo kažem da to ne mogu da shvatim i uvek dodam da roditelji jednog ili dva deteta treba da ih pošalju kod mene da se nauče disciplini. Mi smo našu decu tako vaspitali da budu mirna gde god da odemo i da sede na jednom mestu, a ne da prevrću tuđu kuću – kaže Slavica.

U toku sezone branja malina, Milija ustaje prvi, a za njim supruga i deca. Zatim odlaze u malinjak, koji je tri kilometra od kuće, gde provode skoro ceo dan, vraćaju se da „namire poslove“, odmaraju se i sutradan kreću sve ispočetka.

Kuzmanovići nemaju stalan posao, porodica je velika, ali se izbore sa životnim troškovima i teškom ekonomskom situacijom u zemlji.

– Od jednog dinara pravimo dva. Naša deca nikad nisu gladna, ni žedna. Milija voli da im kupi u prodavnici sve što traže, a ja sam štedljivija. Nisam za to da „danas imaš, sutra nemaš“. Optimisti smo, verujemo u bolje sutra i nikad nismo kukali. Kad je pre nekoliko godina kod nas pao veliki grad i uništio sve, ljudi iz sela koji obrću velike pare mnogo su se rastužili. Meni je sve to bilo smešno jer sam navikla i da imam malo i da imam mnogo. Bilo je dana kada sam imala samo 1.000 dinara na osmoro dece - kaže Slavica za sajt PRIČE SA DUŠOM.

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.