ON JE NAJVOLJENIJI PERAČ ŠOFERKI U SRBIJI: Mušterije ga oblače, a njegovoj deci kupuju knjige! (FOTO)

Njega ljudi poštuju i vole toliko da mu poklanjaju belu tehniku i nameštaj, knjige za petoro dece, ali i obuću i odeću. Njemu “na silu” poklone i auto! On zna imena i zanimanja stotina ljudi kojima nije ni rođak, ni kolega, ni komšija. On je ulični perač šoferšajbni, a radi tri decenije na istom mestu, prometnoj raskrsnici usred jednog srpskog grada.

Njegova neverovatna životna priča neće biti valjano oslikana fotografijama njegovog lica, čak ni njegovim imenom. On je tako zamolio. Ima za to valjane razloge, reče da neće sebi dodatno da komplikuje i ovako težak život.

Priča o neobičnoj privrženosti stanovnika jednog grada, prvenstveno vozača, peraču šoferšajbni, izašla je na videlo nakon običnog pitanja- koliko je teško 30 godina svakoga dana prilaziti nervoznim vozačima “na crvenom”.

– Teško? Zašto teško? Ja nikada, ali nikada nisam ni sa kim ovde imao problem, ma ružnu reč mi niko od mušterija nije rekao za 30 godina. I ja poštujem svakoga kome priđem. Uljudno pitam treba li pranje i ne zaskačem ljude sa blistavim šoferkama. Zahvalim i za 10 dinara najljubaznije. A ljudi su dobri. Vidiš, ja ni za jedno od petoro dece knjige za školu ne kupujem, sve mi narod ovde donese – priča ovaj požrtvovani čovek, i nastavlja.

Foto: Telegraf

– Ove patike na meni dala mi je mušterija. Stanu na raskrsnici, otvore vrata automobila i pruže mi kesu ili džak. Oblače mi i obuvaju decu. Ono što ne mogu da donesu, kažu gde da dođem i uzmem. Znaš li da mi je veš mašina u kući stigla od čoveka koji me odavde zna, odatle su mi i frižider i šporet. Mnogo je 30 godina, za to vreme dobro upoznaš čoveka. A ljudi me upoznali. Valjda to što su dobri prema meni znači da nisam omanuo kao čovek – kaže perač šoferki, koji je skoro čitav radni vek proveo na istoj raskrsnici, na mestu odakle nikada penziju dobiti neće.

Foto: Telegraf

Onda pokazuje prstom na pekaru ispod raskrsnice i dodaje da mu je gazda te pekare samo mahnuo rukom da dođe i izneo džak brašna od 25 kilograma.

– Vlasniku onog tamo kafića vratio sam pun novčanik para njegove zaboravne mušterije, a on mi već godinama, kada ide na odmor, ostavlja ključ sefa. Ja mu nabavljam piće za kafanu - kaže junak ove priče i prilazi autu da vozaču opere šoferšajbnu.

Foto: Telegraf

Vozač se smeje i u tih pola minuta na bučnoj raskrsnici “optužuje” perača da mu stalno zagleda ženu u kolima, a ovaj se smeška i odvraća – ajde reci novinarki, što me voliš, što sam Ciganin ili…

Vozač daje gas, otvoreno je zeleno i uz osmeh “dobacuje”- volim te bre što si čovek!

Perač se vraća na travnjak što deli četiri saobraćajne trake i čeka da se opet uključi crveno. Kaže da je na istoj raskrsnici radio kada je ona imala dve umesto četiri trake i kada na njoj nije bila ni polovina zgrada koje su sada tu.

Foto: Telegraf

- Vidiš ona crvena kola što dolaze, to ti je Slavica iz Poreske, onaj iza je advokat, odoh evo mi ga zubar…izgovori perač i sunđer na štapu već opra zubarevu šoferku.

U suprotnoj traci prođe traktorista i glasno po nadimku pozva perača. Ovaj mu mahanjem otpozdravi, i svojim putevima, u suprotnim smerovima, odoše i zubar i seljak, koji nemaju ništa zajedničko sem junaka ove priče. I taman kada bi svaki čovek postao nepoverljiv i kada bi svako pitao – zašto tebi daju, to ne može biti istina, perač sprema novi šok.

Foto: Telegraf

– Vidiš onaj sivi auto tamo, e on je moj. Na silu mi čovek dao! On je poznati mehaničar, eno mu je radnja druga ulica desno ispod raskrsnice, idi njega pitaj što mi je dao! Pozvao me i tražio da provozam auto i kažem mu da li valja. Sednem u auto, provozam ga, vratim i kažem gazdi da je auto dobar. On mi kaže – teraj ga, tvoj je! Rekao sam ti gde je, pa proveri – kaže perač i opet je “crveno” a on opet na vrelom asfaltu, pere šoferke i čavrlja sa ljudima kao da svakoga poznaje.

Foto: Telegraf

I poznaje ih, toliko da je svoje mušterije redom častio kada je pre 15-ak godina dobio prvog sina.

“Naš” perač šoferki ima petoro dece. Na raskrsnici mu pomažu dva sina. Na dan kada je Telegraf imao čast da razgovara sa njim i jednim od sinova, mladić je trebalo da se sprema za matursko veče. Izuzetno kulturan i skroman dečak ocu je rekao da proslava košta 1.800 dinara, a tim parama porodica može da živi tri dana.

A perač? On je uspeo i kao otac.

(M. R.)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.