MI SMO ODAVNO OTPISANI: Miloš Biković posvetio potresnu pesmu preminulim kolegama

Miloš Biković objavio je svoju novu pesmu pod nazivom “Kad glumac ode”, koju je posvetio njegovim kolegama koji su napustili ovaj svet.

Pesmu, koju je predstavio na svojoj Fejsbuk strancici”, prenosimo u celosti.

Kad glumac ode

Kad glumac ode
Ode i ona prasina zvezdana
Ugase se svetla, rode,
Sami ste usred bezdana
Ostavi nas tuzni klovn do kraja veran roli
Da, onaj na nemilost ostavljen žutilu i traču
Jer ako niste znali i klovnove ponekad boli,
Ako niste znali i klovnovi ponekad plaču
I ta opasna igra bi bila obična laž
Da to klovn stvarno na daskama ne pati
Nije to samo strast i opojna draž
Vec želja da vas u mračnom tunelu isprati

On mora proći prljavim putem a da ostane čist,
Mora sići dole, putem kroz mulj, gde ga kalja blato
Glumci su, bagra, probisveti, skitnice a trepere kao list
Ipak su krijumcari Dobra i lome se lako kao krto zlato
Otišlo je vreme koje si obeležio ti
I sada znamo sad smo sigurni
Da više nikad neće to vreme tvoje grive da se vrati
A ti nam tako ponekad u sećanje i snove svrati
I znaj da živiš jer si u sred ovog gustog mraka, memle ove
Zapalio svecu na vetru i podsecao na stare vitezove
i gle, ona na promaji vrednosti gori
I ta sveća, mesto tebe, šali se i zbori
I to glupiranje je za istinom lutanje
Da nije tako, ne bi to toliko bolelo
To, kad ode glumac, a ostane cutanje
Ne bi mu svetlo sumraku odolelo

I ma koliko da sam te malo znao opet si bio rodjeni moj
I mislim da celo ovo naše pleme tako oseća
I vidimo se negde gde kostimi imaju malo bolji kroj
Do nove komedije do nekog novog proleca

Znas da ovo nije kraj, Seti se Bate, Čkalje, seti se Bore,
Ne brini, ako nema ko, baklja ce sama da se nosi, ovo nije kraj,
Po pravilu se staro darovito društvo preselilo gore,
Pa kako bi drugcije, kad skinu crveni nos, svi glumci idu u raj.

(Telegraf.rs)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.