IMALA SAM SEKS ZA JEDNU NOĆ: A onda sam otišla da se testiram na HIV... (FOTO)

- Da li ste se nekada testirali na HIV?

– Ne.

- Da li ste imali nezaštićeni seksualni odnos?

– Da.

- Da li se partner testirao?, nastavlja doktorka Biljana Begović Vuksanović, epidemiolog i šef Odseka za HiV i polnoprenosive bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.

Kažem da ne znam i dodajem:  “Bili smo samo jednom, a kasnije sam saznala da je narkoman i da menja devojke češće nego čarape”.

Najbitniju stvar koju mi doktorka, zatim, govori trudim se da ne čujem:

Foto: Milena Đorđević

– To je definitivno rizičan odnos. Možete odlično da poznajete partnera ali ako ne znate kakav je njegov HIV status, koji, pritom, ne zna ni on, nezaštićen odnos je svakako rizičan. S tim, ako je tokom poslednja dva meseca bilo nezaštićenih odnosa, to testom neće biti obuhvaćeno, odnosno potrebno je da se testiranje ponovi kada od poslednjeg rizika prođu bar dva meseca.

Pre nego što sam shvatila da me obuzima nesnosna vrućina i da se znojim, kapljice znoja već su počele da se kotrljaju niz moje lice. Doktorkine reči već čujem kao eho, i najradije bih joj rekla da ućuti. Jer, svaka sledeća njena reč u meni proizvodi strah koji se manifestuje u mučninu. Ne znam, ni zašto sam pristala da dođem baš u Zavod, a ne u privatnu kliniku, gde bi samo izvadili krv i dostavili rezultat. Nema savetovanja, nema priče. Što bi naš narod rekao, što manje znam, manje me boli glava.

Foto: Milena Đorđević

– Ovakva 23 savetovališta postoje u Srbiji. Ovde je usluga kompletna. Imate dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje na HIV. Ne volimo kada osoba ode u privatnu laboratoriju, uradi test, pri tom i plati, a to nikada nije praćeno savetovanjem. Dakle, kada govorimo o savetovanju, pre svega je jako bitno da se osobi obezbedi što prijatniji boravak, s obzirom na to da su škakljive teme na “meniju”, nebitno da li je reč o različitim vidovima zavisnosti ili rizičnom seksualnom ponašanju – počinje priču dr Begović Vuksanović.

Jasno mi je da nisam mogla na bolje mesto da dođem i u bolje ruke da “padnem”. Ne osećam se kao na osuđeničkoj klupi. Doktorka mi zaista posvećuje pažnju koju ne bih dobila ni da, daleko bilo, bolujem od najteže bolesti. Osećam neku vrstu podrške, osećam se dobrodošlom… Ipak, želim da pobegnem i ne izvadim krv. Lakše bi mi bilo da je Milena, moja drugarica ušla sa mnom.

Foto: Milena Đorđević

– Nije preporučljivo da se savetovanje i razgovor obavlja u prisustvu treće osobe, iako ljudi ponekad insistiraju. Upozorim ih da će biti nezgodnih pitanja jer, uvek postoji deo intime koji ne delimo sa partnerom, drugaricom, sestrom… – jasna je dr Begović Vuksanović.

Tu sam, gde sam. Svesna da ću, posle testiranja i ako uz božju pomoć, rezultat bude negativan, biti mirnija, idem do kraja iako mi se već vrti cela soba. Da bih zaustavila mučninu, znojenje i razbila strah počinjem ja da postavljam pitanja. Prvo i osnovno, kako se osoba može zaraziti HIV-om.

Foto: Milena Đorđević

– Osnovne rizične situacije, koje dovode do prenosa HIV infekcije, su svi vidovi nezaštićenog seksualnog odnosa, zatim, korišćenje tuđeg pribora prilikom zloupotrebe droga i prenos infekcije sa majke na bebu, dakle prenos se svodi na seksualnu ili transmisiju putem krvi. Zabluda je da se može preneti preko pribora za jelo, toaleta, rukovanjem, a malo je verovatan prenos preko pribora za higijenu, pa čak i kod stomatologa. Što se tiče sekusalnih odnosa, svaki nezaštićeni odnos je rizičan, počev od oralnog koji je najmanje rizičan. Nije istina da prilikom takvog odnosa rizik ne postoji. Zato treba i za oralni odnos koristiti kondom, oni sa ukusom, proizvode se, upravo, za tu vrstu aktivnosti.Najrizičniji je analni seksualni odnos, a nešto manje vaginalni nezaštićeni odnos – navodi dr Begovic Vuksanović i dodaje da od prijemčivosti za HIV infekciju i zaraznosti partnera zavisi kojom lakoćom će se infekcija preneti.

Dok prelazim u susednu prostoriju da bi mi ljubazna sestra Zorica izvadila krv, doktorka mi otkriva ko i kada dolazi da se testira.

Foto-ilustracija: Profimedia

– Svakog prvog decembra naš hodnik bude prepun, iako građani svakog radnog dana od osam do 12 časova mogu da dođu i da se besplatno testiraju. Ko dolazi? Uglavnom dolaze seksualano najaktivnije osobe od 20 do 50 godina. Daleko više dolaze osobe koje su imale rizično seksulano ponašanje nego korisnici droga, koji su često i promiskuitetne osobe. Inače je, među inficiranima, malo onih koji su se zarazili putem tuđeg pribora, oko pet odsto na godišnjem nivou – kaže doktorka i ističe da najviše ljudi dođe tek kad prepoznaju neku zdravstvenu smetnju što je greška:

– Ili napipaju žlezdu, ili su primetili da se umaraju i da im izlazi herpes, imaju pad imuniteta… Nakon što primete te zdravstvene smetnje, kao i većina, potraze pomoć putem interneta, ukucaju smetnje, vide da je jedan od uzroka pada imuniteta HIV infekcija i nakon toga odluče da se testiraju. Kod trećine, pa i polovine HIV inficiranih simptoma nema. Čak i ako se pojavi neki simptom, to može biti nalik nekoj drugoj bolesti – infektivnoj mononukleozi, gripoznom stanju. Jednostavno, treba sebi da priznamo da nam se desio rizik i nakon toga, ne čekajući simptome da proverimo svoj HIV status.

Slušajući je, nisam ni osetila kada je igla prodrla u moju venu i kada mi je krv izvađena. Dobila sam i šifru pod kojom ću sutradan podići rezultat. Do tad treba izdržati, nikad bolje uključene, moždane vijuge, koje ne staju. Šta ako… Šta ako… Hiljadu puta šta ako sam i ja Čarli Šin. U moru takvih pitanja izustih još jedno: “Doktorka, šta ako pukne kondom?”

Foto-ilustracija: Profimedia

– Ako je partner pozitivan a kondom pukne, postoje načini da se virus, koji je eventualno ušao u vaš organizam, neutrališe takozvanom postekspozicionom profilaksom. Osoba mesec dana uzima lekove koji onemogućavaju da se virus dalje umnožava, čime se za više od 80 odsto smanjuje rizik za razvoj infekcije nakon akcidenta – priča ona.

Prema njenim rečima, broj testiranih na HIV ali i inficiranih ovim virusom u Srbiji se godinama ne menja mnogo:

– Godišnje se kod nas testira od 1.300 do 1.500 osoba koji su došli pošto su prepoznali rizik. Daleko veći broj, oko 5.000, dođe da uradi test zbog drugih zdravstvenih problema – hirurških intrevencija, programa za vantelesnu oplodnju… U našem savetovalištu se godišnje otkrije 20-ak inficiranih a 50 odsto njih infekciju otkrije kad je već došlo do očtećenja imuniteta…

Foto: Milena Đorđević

Mučniji period od tih 14 sati koliko sam čekala rezultat, nisam imala. Saznala sam šta je večnost. Čekajući sam uvenula, iako sam konstantno tešila sebe da to meni ne može da se desi. Istovremeno sam, ipak, stajala ispred ogledala i vežbala kako ću to saopštiti svojima, kako ću podneti tatinu ljutnju, oči pune razočarenja…

Otišla sam predaleko pa pokušavala da se setim šta bih mogla da uradim, popijem, pojedem što dosad nisam, ako kojim slučajem budem morala da se oprostim od života. Znala sam da sa HIV-om ne mogu živeti uprkos tome što mnogi to čine.

Foto: Milena Đorđević

S obzirom na to da nisam spavala imala sam vremena na pretek za crne misli. Nisam ni jela, osim noktiju i zanoktica. Ma… Pojela sam samu sebe.

Nije bilo potrebe za tim, rezultat je, naravno bio dobar-nereaktivan. Bi mi žao što su plafoni u Zavodu visoki, pa nisam mogla da skočim do njega.

Shvatih na kraju da je sreća veća kad znaš na čemu si i da bi se, svakako, opet testirala. Ali, nisam sigurna da ću posle ovog iskustva, sebe dovesti u još jednu rizičnu situaciju.

Testirajte se i vi.

Podelite sa nama u komentarima vaša iskustva o tome da li ste se nekada testirali na HIV?

(Lj. Račić)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.