Srbima ne treba verovati, oni su četnici, a ćirilica je neprijateljsko pismo: Evo čemu uče decu u Hrvatskoj

Nije lako deci u Hrvatskoj, kao ni na celom Balkanu. Roditelji, ako već imaju vremena da se bavevaspitanjem, nemaju dovoljno novca da bi im osigurali bezbrižnije detinjstvo, a ako pak nemaju vremena zbog prezaposlenosti, imaju novca da im osiguraju sve one danas tako važne statusne simbole, poput mobilnog telefona i firmirane odeće, ali gde je tu onda smisao roditeljstva. Osim toga, od malih nogu gura im se pod nos višak nepotrebnog gradiva u školama čija je često jedina svrha da autor novog udžbenika izvuče novac na njegovoj prodaji. Jedna od takvih knjiga je iudžbenik iz veronauke “Sa Hristom u život”, izdanje “Hršćanske sadašnjosti”, koji se upotrebljava u osmom razredu osnovne škole. Taj udžbenik nije nov niti je ova priča nova, ali je knjiga sličnih ovoj jako mnogo. Umesto da decu uče ljubavi, praštanju, toleranciji i poštovanju različitosti, pouke koje mališani mogu da izvuku su potpuno suprotne, pa i ne treba da čude stavovi koje imaju kasnije kao već odrasli ljudi.Udruženje Centar za građansku hrabrost objavila je na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta fotografiju udžbenika, dodavši da ima 24 godine, baš koliko i udžbenik informatike, koji se takođe upotrebljava u nastavi, pa se učenici, uz bogobojaznost i drugačiji stav prema ateistima, uče i osnovama onih računarskih jezika kojima su ovladali još njihovi roditelji, prenosi Al Džazira.

Neprofitna organizacija pokušala je opet da upozoriti nadležne institucije i na knjigu “Moj tata spava sa anđelima” – mali ratni dnevnik Stjepana Tomaša, koja je propisana kao lektira za šesti razred, a u kojoj se uz širenje netrpeljivosti prema osobama srpske nacionalnosti sa jednakim žarom simpatiše ustaški režim.

“Sam svoj vernik”

Obratili su se Ministarstvu obrazovanja, Agenciji za vaspitanje i obrazovanje, dečijem pravobraniocu, pučkom pravobraniocu, Srpskom narodnom veću i heroju zagrebačke urbane scene ali i bivšem voditelju opevane kurikularne reforme Borisu Jokiću.

Centar za građansku hrabrost kaže da nije dobio nikakav odgovor. Tek je SNV saopštio da su svesni o čemu je reč, a pravobranilac za decu je rekla da ona  ne može da zabrani sadržaj knjiga koje su na spisku lektire.

Foto-ilustracija: Profimedia/Oredia

U prijavi stoji da u knjizi decu uče ovo:

1. da su svi Srbi, osim jednog za koga se navodi da je poginuo kao hrvatski branitelj, četnici, odnosno neprijatelji;

2. da Srbima ne treba verovati, ako se ne izjasne protiv “svojih pasa koji pucaju po nama ili njihovim majkama”;

3. da je ćirilica neprijateljsko pismo;

Foto-ilustracija: Flickr/glocalproject

4. da je majka Srpkinja napustila kćer Mirticu i pobegla svojima, a da je njen otac “sad sa anđelima” jer je poginuo kao hrvatski gardista;

5. da učitelji i roditelji odobravaju ustaški pozdrav “Za dom spremni” i ustaške pesme;

 

6. da se nekad nije smelo biti vernik, a da su u ratu i nevernici postajali vernici; da se dete od 12 godina pita veruje li u Hrista, koji je ljubav sama;

7. da neprijatelji koji su rafalom gađali njegovo telo na raspelu ne znaju šta čine;

8. govor mržnje, najgori rodni stereotipi, nacionalna i verska nesnošljivost, netrpeljivost prema ireligionizmu, promovisanje nacifašizma.

Hrvatska zaista jeste visokoreligiozna država, čak sudeći i prema popisu stanovništva, gde vas pitaju i za versko opredeljenje..

Istina je, naravno, bitno drugačija. Prema sociološkom istraživanju u kojem su nastojali sagledati različite društvene aspekte religioznosti, ali i intimna pitanja vere, objavljenom pre nekoliko dana,pokazalo se da je verska scena u Hrvatskoj vrlo raznolika, s obzirom na to da čak trećina vernika ne prihvata ono šta kaže crkva nego se ponaša kao “sam svoj” vernik.

(Telegraf.rs)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.