TELEKINEZA, MIT ILI ISTINA: Ovi ljudi snagom uma pomeraju stvari! Ili foliraju?

Postoji nekoliko psihičkih moći koje nam već vekovima i milenijumima zaokupljaju pažnju: prekognicija (znanje o budućim događajima pre nego što se dese), pirokineza (sposobnost da umom zapalite stvari) i telepatija (mogućnost mentalnog povezivanja sa drugim ljudima ili bićima, koja se ne nalaze u našem okruženju). Tu je svakako i ono čime se danas bavimo, telekineza, koju zovu ipsihokinezom, koja je zapravo sposobnost pomeranja stvari pukom snagom uma.

Ideja telekineze je postala posebno popularna krajem 19. veka kada se pojavio veliki broj medijuma koji su tvrdili da dozivaju duhove koji tokom njihovih seansi pomeraju stvari. Onda se dokazalo da su svi oni zapravo prevaranti, ljudi su postali skeptični, i cela priča je utonula u zaborav.

Ipak, ne zadugo. Istraživač sa Univerziteta Djuk po imenu Dž. B. Rajn je tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka započeo seriju istraživanja koja je imala pomešane rezultate, ali njega dovela do uverenja da tu ipak ima nečega. Naučnici su kasnije ipak pokazali da su njegove metode bile u dobroj meri pogrešne, a i niko nije uspeo da ponovi rezultate njegovih eksperimenata.

Nekoliko decenija kasnije, sedamdesetih godina, čovek po imenu Uri Geler krenuo je na put oko sveta demonstrirajući svoje psihokinetičke moći, usput zarađujući milione i milione dolara. Iako je negirao da koristi mađioničarske trikove, pokazalo se da sve ono što je on radio mogu da rade i sami mađioničari. 1976. godine nekolicina dece je tvrdila da može da savija kašike snagom uma, ali se i to pokazalo kao laž pošto ih je kamera tajno snimila kako rukama savijaju ove predmete kada su mislili da ih niko ne gleda.

Osamdesetih godina su se pojavile “PK žurke” (psihokinetičke žurke) tokom kojih su ljudi ludovali i skakali, urlali i trošili se emotivno i fizički. Neke kašike su bile savijene, ali su skeptici ukazali na mogućnost da su se jednostavno savile tokom skakanja i u uzbuđenju.

Ima li stoga telekineza biološko, naučno uporište? Ne. Mit o tome da koristimo samo deseti deo mozga već je razbucan, jer se pokazalo da zapravo postoji jako mali deo mozga koji se nikada ne koristi, a to ruši osnovnu premisu zastupnika telekineze da su naše moći neograničene ako uspemo da uključimo svih 100 odsto našeg mislećeg organa.

Istorija telekineze je istorija prevare i laži. Čak i oni koji je istražuju priznaju da skupljeni podaci ne ispunjavaju naučne standarde koje dokaz mora da ima. Takođe, ne postoji ni poznati mehanizam kojim bi ljudski mozak zaista mogao da utiče na predmete; čak iako bi mozak zaista mogao da odašilje neke talase, oni ne bi mogli da odu dalje od nekoliko milimetara od lobanje.

Ljudi koji tvrde da poseduju telekinetičke moći stvar su prošlosti. Ili nisu. Dečak sa video klipa iznad, iz Bangkoka, radi nešto što će mnoge ljude zaprepastiti. Možda je prevarant, ali možda i nije. Možda ljudi sa ovim moćima i ne žele da ih se testira po laboratorijama. Zašto bi, kada mogu da posećuju svetske kockarnice i pomeraju kockice onako kako im paše?

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.