Bila je to naizgled obična noć u taksiju, a onda je u kola ušla devojka koja je promenila sve

Ko se vozio taksijem nekoliko puta zna da i među taksistima i među klijentima ima raznih ljudi, i da neretko bude neobičnih situacija, međutim ova priča jednog taksiste se ipak po nečemu razlikuje.

- Ovo mi je poslednja vožnja večeras – reče u sebi taksista. Vozio je od aerodroma do grada već po automatizmu, na autoputu nije bilo nikoga, a devojka koja je sedela u kolima nije bila jedna od onih pričljivih, i to mu je u tom trenutku odgovaralo. Razmišljao je da li bi mu život bio mnogo drugačiji da se bavio elektrotehnikom koju je i završio, ali nije mogao da dođe do racionalnog odgovora. Uostalom, nije se mnogo ni žalio što radi kao taksitsta, morao je da počne nešto da radi, žena, dete na putu i dok se okrenuo već je promenio tri automobila i četiri taksi udruženja.

- Ja ću ovde - reče ženski glas iza njega. Taksista se već zamislio, pa je malo falilo da promaši ulicu. Kada je devojka izašla iz automobila, on joj je predao prtljag i stajao nekoliko trenutaka u mraku, uživajući u tišini. Onda je tu tišinu nešto odjednom prekinulo. Blizu njega se začuo pucanj, zatim tup udarac i onda je nastala tišina. Krenuo je ka kolima, utrčao unutra i taman kad je uzeo svoj telefon u ruke, zadnja vrata su se otvorila i na sedište je sela ogromna crna figura, koja je ispružila ruku i prstom koji je bio u kožnoj rukavici pokazao pravi i rekao  – VOZI!

Taksista je upalio auto i krenuo niz ulicu, pokušavajući da deluje što smirenije. Figura nije govorila mnogo, u stvari ništa osim smernica – ovde desno, ovde levo, pravo. Pokušao je nekoliko puta da mu uhvati pogled u retrovizoru, ali mu to nije pošlo za rukom. Uspeo je da vidi da u rukama drži torbu devojke koju je maločas dovezao do kuće.

Počeo je da razmišlja šta je sa njom, da li je živa, da li je samo ranjena ili je ubijena. Nije mu delovala kao neko ko ima posla sa ovakvim ljudima, a on je UMEO da proceni čoveka, uvek se time hvalio. Da li je neko od komšija zvao Hitnu Pomoć? Nije mogao da veruje da je u tim trenucima više brinuo za tuđi život, nego za svoj sopstveni. Prilika sa zadnjeg sedišta i dalje je delovala smireno, kao da ništa loše nije uradila.

- Znaš, znam da si video sadržaj ove torbe – u jednom trenutku čulo se sa zadnjeg sedišta, – To je glavni razlog zašto sam ušao u tvoj auto, ne smem ništa da prepustim slučaju. Krenuo je da mu odgovori, ali je dobio jak udarac u pleksus koji mu je skoro izbio sav vazduh. To je bio znak da nastavi da vozi.

Posle nekih pola sata vožnje, kada su već bili van grada, začuo je  - Stani! i čudan zvuk koji je dopirao sa zadnjeg sedišta. Oblio ga je znoj.

Šta bi ste vi uradili da ste na mestu taksiste?

Ostavite nastavak vaše verzije priče u komentarima.

Ako vam se dopala ova priča, možete pročitati i  - Našao je loto listić, trošio milione evra, a onda je zazvonio telefon i promenio sve!

**Svi likovi u ovoj priči su izmišljeni, svaka slučajnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna.**

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.