Kada umiru, crne rupe eksplodiraju i postanu bele?

Prema najnovijoj teoriji, crne rupe završavaju svoj kosmički život postajući “bele rupe” koje se ponašaju na radikalno suprotan način od crnih – umesto da usisavaju materiju, one je izbacuju.

Ova teorija, izložena na sajtu Nature.com, zasnovana je na spekulativnoj kvantnoj teoriji gravitacije. Naučnici veruju da će ona okončati veliku debatu o tome da li crne rupe uništavaju ono što “pojedu”.

Nature.com objašnjava da se prema novoj teoriji “tranzicija od crne u belu rupu događa odmah nakon formiranja crne rupe, ali da se zbog gravitacije koja “odlaže” vreme, posmatraču može učiniti da to traje milijardama i trilijardama godina, pa čak i više, u zavisnosti od veličine crne rupe.

Foto: flickr/NASAblueshift

Ako su autori teorije u pravu, male crne rupe, koje su nastale na samom početku univerzuma, sada bi mogle biti spremne da eksplodiraju i “pobele”, što bi se detektovalo u vidu visoko-energentskih kosmičkih zraka ili neke druge vrste radijacije.

Prema opštoj teoriji relativiteta Alberta Ajnštajna, kada zvezda koja zamire doživljava kolaps, često se dešava da dospe u stadijum kada je ovaj kolaps nepovratan, te tada postaje crna rupa, usisavajući svetlost i sve drugo u svom kosmičkom susedstvu.

Već dugo se pretpostavljalo da džinovske crne rupe u središtvu galaksija sve brže rotiraju i rastu kako proždiru sve veće količine gasove, prašine, zvezda i materije. Ali sve do prošle godine nije bilo pouzdanih merenja brzine obrta crne rupe. Samu crnu rupu je teško detektovati, te se to čini pomoću iks-zraka koje ona emituje i koji je odaju.

Foto: NASA

Koristeći nedavno lansirani NuStar teleskop NASA i orbitalnu opservatoriju XMM-Newton ESA, međunarodni tim astronoma posmatrao je visoko-energentske zrake koje ispušta supermasivna crna rupa u središtu jedne nama susedne galaksije.

Istraživači su izračunali da se ta crna rupa okreće brzinom koja je približna brzini svetslosti – 1,08 milijardi km/h.

Veruje se da džinovske crne rupe – sa masom koja je nekoliko miliona do milijardi puta veća od sunca, postoje u svakom galaktičkom središtu. One su izuzetno guste i poseduju takvu moć gravitacionog privlačenja da čak ni svetlost ne može da joj odoli.

Nama najbliža crna rupa nalazi se na oko 26.000 svetlosnih godina.

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.