KAD BI SVI NA SVETU ŽIVELI KAO SRBI: Zemlja nam ne bi bila dovoljna!

U izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) za 2014 navodi se da je brojnost sisara, ptica, gmizavaca, vodzemaca i riba opala u proseku za 52 odsto. Slatkovodne vrste riba i vodenih životinja pretrpele su pad od čak 76 odsto, što je dvostruko više od kopnenih ili morskih vrsta.

Kako je se navodi u saopštenju WWF-a, Bosna i Hercegovina troši prirodne resurse 1,46 planete (ekološki otisak) i u regionu samo Srbija troši manje prirodne resurse – 1,43, iako je to i dalje previše za održivost Zemlje.

Inače, nivo potrošnje prirodnih resursa u Srbiji je istovetan globalnom proseku. Stil života u Hrvatskoj, prema WWF, iziskuje prirodne resurse 1,86 planete, Slovenija čak 2,64, dok Makedonija troši 1,7 planete!

Da svi žive kao Evropljani, trebale bi nam 2,6 planete.

Istraživanje, koje se sprovodi svake druge godine, pokazuje da naš “ekološki otisak”, kojim merimo potrošnju prirodnih resursa čovečanstva, nastavlja da raste i da bi nam bila potrebna jedna i po planeta kako bi se obnovili svi neophodni resursi.

“Ekološki otisak” pokazuje da svih 27 država članica EU živi iznad mogućnosti jedne planete.

Kada bi svako na planeti živeo prosečnim životom stanovnika EU, čovečanstvu bi trebalo 2,6 planete da bi održalo naše potrebe. Potražnja čovečanstva je više od 50 odsto veća od onoga što priroda može obnoviti.

Većina nestalih vrsta je iz tropskih područja, dok je u Latinskoj Americi situacija najdramatičnija.

Na gubitak vrsta utiče više faktora, medju kojima se kao glavni izdvojaju uništavanje staništa, lov i ribolov, i klimatske promene.

Deset zemalja s najvećim ekološkim otiskom po glavi stanovnika: Kuvajt, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Danska, Belgija, Trinidad i Tobago, Singapur, Sjedinjene Američke Države, Bahrein, Švedska.

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.