Hitlerova "crkva zla" podelila Nemačku

Međutim, ova istorijska građevina nije zbog toga kontroverzna.

To je i crkva u kojoj su nacisti 23. marta 1933. održali takozvani “Dan Potsdama”, propagandnu manifestaciju posle koje je Adolf Hitler stekao ugled i među pripadnicima najviših slojeva nemačkog društva, koji su ga do tada smatrali “malim primitivcem”. Taj događaj mu je otvorio vrata ka sticanju apsolutne vlasti.

Toga dana se vođa najveće partije u novoizabranom nemačkom parlamentu, naizgled ponizno, poklonio predsedniku države Paulu fon Hindenburgu.

Ceremoniju je osmislio nacistički šef propagande Jozef Gebels, koji se pobrinuo da ove slike budu prikazane u bioskopima širom zemlje. Posle toga je čovečuljak koji je do tada bio predmet podsmeha među višim slojevima postao prihvatljivi lider koga su mogli da slede.

Zbog svega toga nije ni čudo što neki kažu da ne treba čuvati uspomenu na ovako koban događaj.

“Za mene je ta crkva simbol zla. To je mesto rođenja Trećeg Rajha”, kaže Maksimilijan Dalihov, koji je odrastao u Potsdamu i koji je protiv njenog obnavljanja.

Profesor dr Volfgang Huber, bivši biskup pokrajine Berlin-Brandenburg i predsednik komiteta zaduženog za obnovu crkve, ističe da je reč o jednoj od najizuzetnijih crkava iz doba baroka i istovremeno o mestu koje izaziva velike kontroverze.

Spornu crkvu su delimično uništili avioni britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva 1945, da bi je komunisti 1968. godine digli u vazduh.

Huber smatra da bi obnova crkve značila pobedu nad onima koji su je uništili:

“Ako bi ovo mesto ostalo prazno, to bi značilo pobedu Gebelsa, koji je organizovao Dan Potsdama, i pobedu Valtera Ulbrihta, vođe Nemačke Demokratske Republike, koji je smatrao da se crkva ne uklapa u ateistički urbani koncept utopijskog socijalizma, koji je želeo da izgradi.

Nekima od onih koji su živeli u Potsdamu u vreme komunizma ne dopada se što je ovaj grad postao magnet za bogataše i osećaju se isključenim.

“Ne želim da se vrati NDR, samo imam osećaj da mi je oduzeto pravo da živim u oblasti koja očigledno pripada 0,5 odsto najbogatijih. Nekada su ovde živeli obični ljudi, a sada niko od mojih prijatelja koji su tu odrasli više ne stanuju ovde. To je sada milionerski kraj”, kaže Maksimilijan Dalihov i dodaje:

“Stanovništvo ima osećaj da su ovaj projekat osmislili ljudi koji misle da bolje znaju kako Potsdam treba da izgleda. Oni ga vide kao živopisno mesto u kome nikada ništa nije uništeno i uglavnom se prave kao da se Drugi svetski rat nikada nije ni desio.”

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.