Bila sam spremna na razvod, sve dok suprug nije uradio ovo

“Moj muž Kodi i ja kao da smo oboje radili na tome da upropastimo našu vezu. Svi naši problemi neprestano su nas udaljavali, do tačke kada nismo više mogli da prepoznamo jedno drugo. Po par dana ne bismo progovorili, a bilo je sasvim normalno da Kodi napusti dom na par nedelja kako bi mogao da uči. 

Kada smo se preselili u Indijanu, naučila sam da ne treba da se oslanjam na njega. Sve što sam radila, radila sam sa ćerkom Adi, i za nju. Ona je bila ceo moj svet čitave tri godine. Nikada nije zaista očekivala da njen otac bude tu, što je dobro, jer nikada nije ni bio. Oduvek su obožavali jedno drugo, ali je propustio najveći deo njenog detinjstva zbog škole i posla. 

Počela sam da igrnorišem Kodija sve više; naši svakodnevni životi bili su potpuno odvojeni. Našla sam prijatelje preko interneta koji su uvek bili tu za mene, govorili mi da sam lepa, tešili me... Ako mi već on nije govorio stvari koje mi je bilo potrebno da čujem, nalazila sam druge ljude koji bi. 

On je stalno obećavao da će stvari biti bolje, ali to se nikada nije desilo. Čekala sam taj magični dan dok jednog dana nisam odlučila da bih mogla dalje da nastavim i bez njega. Jedne nedelje povukla sam ga na stranu i rekla mu “Ostavljam te”. Mogla sam jasno da vidim da ga je to pogodilo kao grom iz vedra neba. On je do tada iskreno verovao da je sve u redu. Nije bio ljut, nije molio... Odmah je shvatio koliko sam bila umorna od čekanja. 

Sledeća tri meseca bila su veoma stresna jer smo radili na ispravljanju grešaka i učvršćivanju veze. Oboje smo se plašili toga da bi ono drugo moglo u međuvremenu da se predomisli i prekine vezu. Razgovarali smo o svemu što nas je mučilo. 

Iz stana smo se na mesec dana preselili u hotel jer su radovi na našoj kući bili privođeni kraju. Odlučili smo da ćemo u hotelu putem razgovora sve izbaciti iz sebe, ostaviti to tamo, i početi novi život u novoj kući. 

Stvari su napokon razrešene - preživeli smo pakao koji ume da se desi čak i kada je veza građena na ljubavi. Sada o svemu razgovaramo, a porodica je uvek na prvom mestu. Kada je u naše živote došla i druga ćerka, učvrstila je sve veze između nas. 

Ako smatrate da je vredno boriti se za nekog, borite se na sve moguće načine. Zaslužujete svu moguću sreću uprkos bolu i brojnim razočaranjima koje nam život donosi. Ali, da nema gorčine, ne bi bilo ni slatkoće. Da nema mraka, ne bi bilo ni svetla.”, zaključila je Kejsi.

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.