DANAS JE SVETSKI DAN PROTIV SMRTNE KAZNE: Šta vi mislite, da li bi je trebalo vratiti u SRPSKI ZAKON ili ne?

Svaki put kad novinske stupce preplave vesti o nekom brutalnom ubistvu u javnosti se iznova pojavljuju inicijative za uvođenje smrtne kazne. Njeni protivnici, istovremeno, podsećaju na argumente protiv ovakve “odmazde”, a danas se obeležava dan koji slavi njihovu humanost –Svetski i Evropski dan protiv smrtne kazne.

U istom periodu, nacije sa najvećim brojem egzekucija su one izKine, Irana, Saudijske Arabije, Iraka i Sjedinjenih Američkih država.

Foto: Tanjug/AP

Težnju da se nađemo na ovom spisku, Srbi su poslednji put izrazili nakon svirepog ubistva Tijane Jurić (15) iz Subotice, kada su građani Srbije potpisivali peticiju da se njen ubica Dragan Đurića smrtno kazni. Fejsbuk stranica “Smrtna kazna za ubicu Tijane Jurić”, tada je za desetak sati prikupila više od 50.000 fanova.

Ministar pravde Nikola Selaković tada je podsetio javno mnjenje da je Srbija ukinula smrtnu kaznu prilikom pristupanja Savetu Evrope i zamenila je zatvorom do 40 godina, što je kazna koja se izriče za krivična dela teškog ubistva, kako je kvalifikovano i ubistvo Tijane Jurić.

Argumenti pobornika smrtne kazne, da oštrina sankcije srazmerno smanjuje stopu kriminala ili da samo izvršenje smrtne kazne državu košta manje nego finansiranje nečijeg doživotnog boravka u zatvoru, odavno se se u praksi pokazali kao netačni: u zemljama koje primenjuju smrtnu kaznu stope kriminaliteta nisu manje od onih zabeleženih u državama koje su je ukinule, a kad je reč o ceni robije – probajte da izračunate koja cifra bi stajala na etiketi izvršene smrtne kazne.

Primera radi, “Komora smrti” Ameriku košta do tri miliona dolara, dok joj za držanje zatvorenika na “doživotnoj” treba šestina tog iznosa.

Foto: Tanjug/AP

Sa druge strane, stavovi protivnika ubistva osuđenika, organizovanog na državnom nivou, umnogome su razumniji.

Najsnažniji od njih je onaj da uvek postoji opasnost od sudske greške, usled koje nevina osoba može biti osuđena, a kako navode u nevladinoj organizaciji Srbija protiv smrtne kazne, u delu sveta u kom živimo, pravo – kako nacionalno tako i međunarodno – zabranjuje primenu nečovečnih i ponižavajućih kazni, uključujući i smrtnu. To važi za svih 47 država koje čine Savet Evrope, pa i Srbiju.

Iz ovih razloga, Svetska koalicija protiv smrtne kazne 2003. godine pokrenula je Svetski dan protiv smrtne kazne. Ova inicijativa je prihvaćena u više od 180 lokalnih udruženja širom sveta, a zvanično su je podržale i Kanada, Francuska, Italija, Meksiko i Belgija, kao i Afrička komisija za ljudska prava i Evropska Unija.

Foto: AP/Tanjug

Ovaj datum je od tada počeo da privlači nove predloge: od 2005. godine, kada je održano više od 260 događaja, svake godine se stavlja akcenat na određenu temu povodom Svetskog dana protiv smrtne kazne.

13. Svetski dan protiv smrtne kazne podiže svest oko primene ovakve sankcije na krivična dela u vezi sa narkoticima, a sve kako bi se smanjio broj izrečenih smrtnih kazni.

Suprotno abolicionističkim pokretima širom sveta, između 1980. i 2000. godine mnoge države su implementirale u svoje krivično zakonodavstvo smrtnu kaznu za krivična dela u vezi sa narkoticima. Ovaj trend je danas u opadanju, ali je u pojedinim državama, narko-kriminal i dalje glavni uzrok izricanja smrtnih kazni i pogubljenja.

(Jovana Babić)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.