)
UŠLI su u naše domove bez velike pompe. Kao junaci tek jednog od tridesetak rimejkova nadaleko čuvene kanadske komedije Un gars, una fille („Momak i devojka”). Uprkos pedigreu scenarija, ni sami domaći autori, angažovani na njegovoj adaptaciji, nisu verovali da će za svega nekoliko nedelja „Andrija i Anđelka” (radnim danima od 21.25 na Prvoj) zagospodariti ovdašnjim TV nebom. Takav uspeh domaćeg sitkoma ne pamti se još od doba „Ljubavi, navike, panike” (Pink), posle čega su propali mnogi pokušaji da se taj žanr održi. „Andrija i Anđelka” postali su jedan od najgledanijih formata Prve, koji je u više navrata po gledanosti uspeo da zbaci s prestola večite vladare rejtinga - „Dnevnik 2”, „Farmu” i „Parove”.
Od čega je satkan ovaj ljubavni dvojac, kad je omađijao publiku na svim kontinentima, za „TV novosti” govori njegova lepša polovina - Anđelka Prpić:
- Prvenstveno od ljubavi, mada se to ne čini na prvu loptu. Njih dvoje su stalno u nesporazumu, koji potiče od toga što je njen ženski pogled na svet u većini situacija potpuno drugačiji od njegovog, muškog. Povodi su razni, a tu su i drugi likovi koji dodatno usložnjavaju svakodnevne situacije. Razlog velikog uspeha i u svetu i kod nas leži u samom scenariju i univerzalnosti muško-ženskih odnosa, kao i vrsti humora kroz koji se oni prikazuju. To je potvrda da se na svim meridijanima muškarci i žene vole, a istovremeno i ne razumeju. Zbog toga se ljudi lako identifikuju s likovima.
* Ko su srpski „Momak i devojka”?
- „Andrija i Anđelka” su prilagođeni lokalnim stereotipima - onome što je popularno, glupo i moderno. Anđelka je moderna i strastvena mlada žena, koja posle sedam godina veze želi brak i dete s muškarcem koga voli, a koji se blago opire. Kao i većina žena, često zna da se ozbiljno potrese oko sitnica, na koje njen partner i ne reaguje. Ili to čini pogrešno, bar po njenim shvatanjima. Uživa u šopingu, brine zbog bora, ljubomorna je na zgodne mlade devojke u blizini svog čoveka. Što se tiče Andrije, i njega prate svi mogući stereotipi koje možete da zamislite. On je opušten i ležeran momak, koji nekad namerno, ali najčešće nesvesno, nervira ženu koju voli. Andrija je rekao za svoj lik da je „u se, na se i poda se”, dakle normalan i tradicionalan muškarac.
* Zašto „Andrija i Anđelka”, a ne „Anđelka i Andrija”? Da li je sudbina žene da uvek bude u senci muškarca?
- Naziv serije je povezan je za originalni „recept”. Adaptacije su, u većini slučajeva, imale direktan prevod ili varijante s imenima glumaca, koji je i kod nas usvojen. To nije slučajno. Time se od starta pokazuje priroda serije, koja se poigrava tabuima. Ne trudi se da bude korektna, naročito ne lažno korektna. Zbog toga je publika i voli. Ko je u čijoj senci, promenljiva je kategorija. To zavisi od situacije, kao i od onog ko je tumači. Anđelka nije nimalo inferiorna u odnosu na Andriju. Što se tiče realnog života, to zavisi od žene koju pitate. I izbora koje je napravila. Ne mislim da je sudbina žene da uvek bude u senci muškarca, mada sam svesna da jednakost polova na mnogim poljima još ne funkcioniše. Naročito u poslovnom svetu. Takođe, poznajem mnogo snažnih žena koje svesno biraju da budu u drugom planu. Makar naizgled. Stvari nisu uvek onakve kakvim se na prvi pogled čine. Ko sa sigurnošću može znati ko je čija senka?
* Šta je to što volite kod Anđelke, a od kojih njenih osobina se i vama diže kosa na glavi?
* Opterećuje li vas poistovećivanje s TV imenjakinjom i može li uplitanje žute štampe u vaš privatni život stvoriti odbojnost prema liku?
- Još ne osećam preveliki balast te popularnosti, mada promena ima. Ljudi me više prepoznaju na ulici, prilaze da se jave i kažu koliko im uveseljavamo svakodnevicu. Uglavnom se svodi na to. E, sad, insinuacije, poistovećivanja i povremeno neprijatne i netačne stvari, koje neko objavi, svakako nisu prijatne. Pogode me, ali sve je to deo posla na koji se, iako nerado, moram navići. Moja porodica je za mene najvažnija na svetu i to je nepromenljivo, bez obzira na to šta se dešava na poslovnom planu. Važno mi je da sačuvam privatnost. Vodim običan život, poput većine prosečnih ljudi, tako da u njemu nema materijala za bilo kakav senzacionalizam.
* Koliko dugo biste voleli da žive „Andrija i Anđelka”?
- Dok god nas publika voli i želi da gleda. Naravno, i dok u nama, koji radimo seriju, bude tog žara, zadovoljstva i inspiracije. A, pošto te dve stvari idu zajedno, verujem da ćemo znati kad je vreme da kažemo - kraj. Znati pravu meru, u svemu, za mene je uvek bila jedna od najvažnijih stvari u životu. Verujem da će ova serija, koliko god da bude trajala, otvoriti vrata za neke nove, lepe projekte.
TAŠTA SVUDA OMRAŽENA
* Šta mislite o „taštilitisu” u Srbiji?
- Odnos zet - tašta postavljen je u originalnom scenariju, što znači da nije specifičnost samo ovih prostora. Doživljavam ga kao deo nekog opšteg stereotipa. Znate ono, ne vole se jetrve, zaove i slično, i onda se, ako ništa drugo, svi rado sprdamo s tim tradicionalnim postavkama stvari. Čim toliko dugo opstaje na svim meridijanima, verovatno ima neke istine u tome. Ali, u svom najbližem okruženju znam mnogo suprotnih primera, gde zetovi i tašte sjajno funkcionišu.
