(UZNEMIRUJUĆE) DA IH NIJE BILO, ZORANA NIKAD NE BI NAŠLI Dečaci na rukama nosili telo srpskog heroja

Trećeg dana agresije na SRJ u kasnim popodnevnim časovima major Slobodan Perić ( tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći krajem maja 2010.) i kapetan I klase mr Zoran Radoavljević poleteli su sa lovcima Mig -29 sa Batajničkom aerodroma u susret NATO letelicama iznad severa Srbije. Dok su se nalazili iznad Zrenjanina naređeno im je da se okrenu ka Valjevu prema neprijateskom avionu, koji je bežao. Povećali su brzinu  i krenuli u poteru za lovcem.

Oba su prošli kroz oblake gde ih je čekalo jato neprijateskih aviona koji su krenuli na njih. Bio je to drugi okršaj jugoslovenskih i pilota NATO alijanse u samo tri dana. Pokojni pilot Perić je video 4 bela traga koji su nestali, što je bio znak da su na njih ispaljene rakete koje su oni pokušali da izbegnu. Poslednja Zoranova reč bila je: "Bežim u oblake". Za to vreme Perić je pravio svojim migom protivraketne manevre. Prva je promašila, ali je druga pogodila njegovu letelicu u desni motor. Pilotska palica više nije reagovala i mig je počeo da gubi na visini. Perić je ručicu za katapultiranje povukao na 7.000 metara visine i uspeo da se spase. Prizmeljio se u RS gde je posle kraće polemike sa meštanima da nije NATO pilot spasen i prebačen u Srbiju i time izbegao zarobljavanje.

Iako je prvobitno saopšteno da je Zoran oboren kod Loznice, njegovo telo i olupina aviona nađeni su nadomak Bijeljine.

"Zahvaljući dečacima od 16 i 17 godina iz okoline Bijeljine, Zoran je sahranjen! Trup aviona bio je na livadi, kljun na jednoj planini, a njegovo telo sa sedištem na drugoj. Dečaci su uzeli merdevine i ćebe od jedne bake. Umotali ga i predali vojsci Republike Srpske. Vojnici su ga peške preko njiva preneli u bolnicu u Loznici.

- Ubrzo su došli američki vojnici i maltretirali meštane da kažu gde je pilot - priča teško uzdišući Zoranova majka Rada, koja svakog dana obilazi sinovljev grob na beogradskom groblju Lešće, pisao je Kurir 2006. godine.

Perić je dolaskom na Batajnicu saznao za Zoranovu pogibiju. Kapetan I klase Zoran Radosavljević odlikovan je, posthumno, medaljom za hrabrost i unapređen u čin majora.

Njegove kolege su tražile da mu država kao i u slučaju pukovnika Milenka Pavlovića dodeli orden narodnog heroja, ali to do do danas niko nije uradio.

Sećanje na Zorana Radosavljevića i danas ne bledi. Zoran nije voleo samo nebo, već je bio i veliki zaljubljenik u more. Osim kao pilot, magistar nautike oprobao se i kao uspešan jedriličar. U njegovu čast svake godine se održava " Zokijeva regata", koja je počela prvo da se održava u crnoj Gori, a posle osamostaljenja te republike preseljena je na Savu i Dunav i postala je jedna od masovnijih manifestacija. Kolege pamte kao sjajnog druga i vrsnog pilota, najmlađeg koji je u Jugoslaviji ikada leteo na migu-29. Rođen u Prištini u februaru 1965, Radosavljević je smatran za jednog od najperspektivnijih oficira VJ koji je trebalo ubrzo i da doktorira. Potiče iz vojničke porodice, otac mu je bio oficir JNA.

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.