SUROGAT MAJČINSTVO USKORO U SRBIJI: Spas ili prevara?!

Više od 300.000 parova u Srbiji koji ne mogu na prirodan način da se ostvare u ulozi roditelja, rešenje bi mogli da nađu u surogat majčinstvu!

Ono je zbog strogih zakona još uvek zabranjeno u Srbiji, baš kao i doniranje biološkog materijala, odnosno jajnih ćelija i spermatozoida. Međutim, ova nepovoljna situacija bi mogla uskoro da se promeni, jer je u izradi Prednacrt Građanskog zakonika, po kome bi se surogat materinstvo legalizovalo.

Profesorka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Olga Cvejić-Jančić jedan je od zagovornika ovog kontroverznog rešenja za ostvarivanje prava na zasnivanje porodice i roditeljstva, što je garantovano Ustavom.

– Demografska situacija u Srbiji je veoma nepovoljna, prirodni priraštaj decenijama opada, a napredak biomedicine traži naprednija pravna rešenja koja će pratiti nova naučna dostignuća i metode lečenja neplodnosti. Ako se surogat majčinstvo legalizuje, ono bi bilo dozvoljeno samo sklapanjem ugovora između državljana Srbije ili osoba koje borave u Srbiji najmanje tri godine, u cilju sprečavanja “reproduktivnog turizma”, odnosno zloupotrebe da strani državljani dolaze u Srbiju u potrazi za surogat majkom – rekla je ona i naglasila da je predloženo pravno rešenje napisano tako da se sve kontroverze i zloupotrebe svedu na najmanju moguću meru.

Foto-ilustracija: Profimedia

Prema njenim rečima, i naplaćivanje usluga surogat majčinstva bi bilo strogo zabranjeno, a samo troškovi koji su neophodni za tu medicinsku proceduru bili bi predmet ugovora.

– Mogla bi biti ugovorena samo naknada opravdanih troškova u vezi sa trudnoćom i porođajem, poput troškova za izgubljenu zaradu, zdravstvenu zaštitu, pojačanu ishranu… Visinu naknade bi kontrolisao i odobravao sud prilikom overe ugovora o surogat materinstvu – objasnila je Cvejić-Jančić.

Načelnik odeljenja steriliteta GAK Narodni front, Mladenko Vasiljević rekao je da bi se ono trebalo koristiti samo iz medicinski preciziranih razlog, sa ciljem da se spreči pojava da i žene kojima surogat majčinstvo nije neophadan način dolaska do roditeljstva, već imaju i druge, manje radikalne mogućnosti.

– Ono treba da se koristi samo u slučaju da žena nema matericu, ili da je materica jako nerazvijena ili je odstranjena u slučaju neke hirurške intervencije. Žena je kandidat za surogat majku ako boluje od nekih teških bolesti, koje se nasleđuju, odnosno prenose na dete, pa da bi se sprečilo prenošenje takve bolesti na dete, ili u slučaju da boluje od nekih teških hroničnih bolesti gde je kontraindikovano da ostane trudna, da nosi takvu trudnoću i da se porađa –  navodi Vasiljević.

Foto-ilustracija: Profimedia/BSIP

Treba biti oprezan, naglašava on, i kod uredbe o tome ko bi smeo da bude donatorka jajne ćelije, te predlaže da žena koja “posuđuje matericu” nikako ne bi smela da bude i donatorka jajne ćelije.

– Ja sam za parcijalni, to jest gestacijski surogat, gde ona samo ”posuđuje” matericu, ali ne daje svoju jajnu celiju, a najbolje bi bilo da bar jedan roditelj bude biološki, odnosno genetski. U slučaju da se radi o tome da žena ne može da da jajnu ćeliju, a nema ni matericu, najbolje da se uradi donacija jajne ćelije od neke druge zene, a da se surogat majka koristi samo za nošenje i rađanje – istakao je on.

Psiholog Eleonora Vlahović podržava inicijativu za legalizovanje surogat majčinstva, ali kaže da je za takav korak potrebna velika priprema kako budućih roditelja, tako i za surogat majke.

– Tu postoji jedna jaka, prirodna veza, koja se hteli-ne hteli, stvara, i veliko je pitanje da li osoba koja je dobrovoljno ušla u to da bude surogat-majka ima svest šta će se desiti za devet meseci, kako će reagovati, koji će se hormone u njoj lučiti – objašnjava Vlahović povodom mogućnosti da neka osoba jednostavno nije spremna da se odrekne tog deteta iako je racionalno i dobrovoljno to sve prihvatila od starta.

Profesorka Cvejić-Jančić navodi da situacija da surogat majka ne želi da preda dete nije uobičajena u zemljama u kojima je ova praksa odavno legalizovana.

Ipak, kako kaže, uzeta je u obzir prilikom kreiranja predloga zakona, i šanse za takvu situaciju svedene su na najmanju meru.

– Prednacrt predviđa da je sudija prilikom overe ugovora o surogat materinstvu dužan da upozori surogat majku da se ona pravno neće smatrati majkom deteta i da će posle porođaja morati da preda dete nameravanim roditeljima. Ukoliko se pak, posle porođaja surogat majka predomisli i zadrži dete, nameravani roditelji mogu putem suda tražiti predaju deteta – rekla je Cvejić-Jančić.

(Telegraf.rs)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.