POTRESNA ISPOVEST RODITELJA MALOG RADENKA: Ovo je istina o smrti našeg sina (FOTO) (VIDEO)

Smrt osmogodišnjeg Radenka Nikodinovića koji je preminuo od sepse zbog greške lekara potresla je Srbiju, a sada su roditelji tragično preminulog dečaka odlučili da svoju priču podele sa javnošću u emisiji na televiziji Pink.

– Ja sam radio u kafani taj dan. Žena me zvala telefonom i rekla mi da požurim da misli da je Rade slomio ruku. Kada sam došao, tu kod komšije video sam ga pored tobogana sa zavijenom rukom. Kada sam pomerio zavoj videla se nepravilnost na ruci. Stavio sam ga u automobil i odveo sam ga na Hitnu u Loznicu, a odatle su nas uputili na Ortopediju gde nas je primio doktor Bojanić – počeo je priču otac Milan.

Doktor Dobrivoje Bojanić je odmah video da se radi o lomu ruke pa je dete uputio na odeljenje za ortopediju.

– Kada je video ruku rekao nam je da je u pitanju prelom i da idemo da snimimo, a zatim da se vratimo kod njega. Sve smo obavili i vratili smo se kod njega. On je Radeta stavio na sto, a meni je rekao da izađem napolje i da sačekam. Pored doktora u ordinaciji su bile dve sestre i doktor, koji je urolog, ali mu je samo pomagao oko deteta – nastavio je on.

Doktor je, pogledavši snimak, rekao da je ruka savršeno nameštena i da nema razloga za brigu. Ipak, otac je na smiku uočio nepravilnost.

– Doktor Bojanić je video kako gledam snimak na šta sam mu odgovorio da vidim jednu tačku na kostima. On me smirivao rekavši da ne može sve da se sanira i da će to vremenom da sraste – dodao je Milan.

Foto: Facebook/Milan Gamaro Nikodinovic

Nakon toga Radenku su sestre previle ruku i na ranu stavile jod i hidrogen. Međutim, isto veče dečaku se javlja temperatura.

– Odmah to veče, dete je imalo blažu temperaturu. Mi smo zvali doktora telefonom, nije se javljao. Rekao nam je da mu dajemo brufen u slučaju temperature – rekla je neutešna majka Zorica.

U utorak su roditelji odlučili da dete odvedu kod pedijatra zbog konstantne temperature.

– U utorak smo otišli kod pedijatra, kod doktorke Milene Filipović. Rekla mi je da je sve u redu, a onda sam joj ispričala da je slomio ruku i ona nas je vratila kući. Nikakve nalaze nismo davali. Od izveštaja smo dobili samo snimke i recepte za lekove – dodala je ona.

Mukama nije bio kraj. Radenko je bivao sve čudniji.

– U utorak celu noć nije spavao. Bio je čudan. ustao je, dođe u krevet, pa hoda po kući. Rekao nam je da ga ništa ne boli. Malo se trznuo nekad, ali ništa nije pričao – rekli su roditelji gotovo istovremeno.

Već u sredu trebali su da se jave kod doktora Bojanića na kontrolu.

– U sredu ujutru smo ponovo otišli za inekciju i da nam doktor Bojanić previje ranu. Ruka mu je bila natečena. Dete nije moglo da mrda prstima. Ušli smo unutra, a doktor mu je samo oko palca sklonio gips. Nasuli su joda i hidrogena na ranu. Od njih niko nije nosio rukavice. Ni jednog trenutka nam nije rekao da ostanemo u bolnici – istakla je majka.

Radenko je iste večeri počeo da halucinira i da se trese. Roditelji su ga odveli u bolnicu odakle je upućen za Beograd, zahvaljujući savetu doktorke, koja je po rečima roditelja, anesteziolog.

Savetom anesteziologa lečenje je nastavljeno u Beogradu, gde počinje borba za dečakov život.

– Kada su nam rekli da treba da idemo za Beograd krenuli smo da tražimo doktorku po Loznici koja bi išla sa nama. Nakon toga smo morali da promenimo sanitet pošto je u prvobitnom bilo veoma hladno. Kada smo konačno krenuli, stajali smo na nekoliko mesto kako bi oni kupili da piju i jedu, valjda. Kad smo stigli u prestonicu ostavili su nas i odmah otišli – rekla je majka Zorica koja je to veče krenula u Beograd sa Radenkom.

Lekari u prestonici nisu mogli da veruju da dete nema nikakve upute i analize, da ima samo snimke.

– Nisam znala od čega se dete leči. Poslali su me samo sa ta dva snimka. Oni su sve moguće nalaze uradili i operisan je oko 4 sata ujutru. Ispričali su mi celu situaciju i rekli su mi da je detetu ugrožena ruka i da će biti duga borba da mu je spasu – dodala je majka.

U četvrtak, dete je izgledalo sasvim u redu.

– U četvrtak sam došla kod njega i lepo mi je izgledao. Ljubio me i tražio je da vidi svoju sestru. Kada sam krenula vikao mi je da ga ne ostavljam – kroz suze priča Zorica.

U petak Radenko odlazi na prvi tretman u hiperbaričnu komoru, nakon čega sledi još jedna operacija. Više se nije vodila bitka za ruku već za život. Snimak pluća pokazao je da kiseonik neće biti dovoljan da mora na veštačka pluća.

– Kada se završila ta operacija došli su da nam saopšte da su te njegove arterije prestale da rade. Rekli su nam da će pokušati da ih zagreju. Opet su ga operisali i kada sam došao da ga vidim pogledao je u nas i zatvorio je oči – priča neutešni otac.

U subotu jutru otac je rano došao da ga vidi, ali se stanje naglo pogoršalo.

– Ja sam ujutru u 7 došao da ga vidim i doktor me je uveo unutra i rekao da se stanje pogoršalo i da dođem u 11 sati kada bude gotov snimak pluća. Došao sam oko 10 i rekao mi je da odem po ženu i da dođemo zajedno. Kada smo ušli u sobu tu je sedelo pet doktora i direktor bolnice. Znao sam šta je u pitanju i pre nego što nam je saopštio. Rekao nam je da je dete preminulo u 15 do 10 – priča Zoran.

U petak se pojavljuje doktor iz Loznice, neposredno pred dečakovo pogoršanje stanja.

– Moja sestra je otišla u bolnicu u Loznicu u četvrtk i rekao joj je da smo mi odbili lečenje u bolnici, tu informaciju mu je navodno dostavio doktor Bojanić. Ja sam taj dan otišao po nalaze da pošalje i tu je bio doktor Bojanić. Otpusnu listu mi nisu dali pošto je istorija bolesti ponipštena odmah. Rekao mi je da ako me budu pitali u Beogradu da li je bila otečena ruka da kažem da nije – priča otac.

Doktor Bojanić je u Beogradu razgovarao sa kolegama.

– Pošto je čuo da se iskomplikovala situacija došao je da nas obiđe, ali ništa nije rekao. Nisam pomislila da ću da ostanem bez deteta. Kada je čuo da mi je suprug ispred izašao je na suprotna vrata – dodala je Zorica.

Lekari u Beogradu su istakli da je dete došlo sa teškom povredom ruke. Nisu hteli da kritikuju kolege iz Loznice, samo su ocu odgovorili da bi ga oni odmah poslali za Beograd.

Podsetimo, dečak Radenko Nikodinović (8) iz mesta Kozjak kod Loznice je slomio ruku, a nakon nekoliko dana preminuo je od sepse.

Nesrećnom ocu beogradski lekari rekli su i to da su kod dečaka uočene tri bakterije, od kojih su dve prisutne na ranama od ratnih povreda ili povreda od poljoprivrednih mašina! Sve se dalo na zlo, jer je ruka oticala, a gips je prekinuo krvotok, pa je nastupilo truljenje mesa, tromboza i na kraju sepsa. Nije bilo spasa, iako je u Beogradu operisan čak tri puta, a zahvati su trajali satima uz asistenciju stručnjaka sa VMA, prenose Novosti.

Pogledajte video:

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.