MARIHUANA: Pesma o ljubavi i smrti koju su tinejdžerke devedesetih znale napamet krije pravu misteriju

Pesma govori o ljubavi autora prema devojci koja je životom platila svoju zavisnost od droge, i ima sve što bi dirnulo jednu tinejdžerku - ljubavnu priču, tugu i bol, pa i misterioznost... Svaka strofa počinje slovom koja kad se pročitaju u nizu daju reč "marihuana" (akrostih), pa su u spomenarima ta slova bila posebno ukrašavana.

Pesma se pojavila i mnogo pre devedesetih, a ime autora ostalo je nezabeleženo, mada se po nekim forumima pominje čak i Bora Čorba. Po jednoj priči pesmu je napisao jedan zaljubljeni srednjoškolac i poslao je na adresu tada popularnog časopisa, ali priča o njegovoj "pravoj Ani" je navodno ova: Ana je bila devojčica čiji je otac švercovao drogu u čokoladi. Ona je slučajno pojela čokoladu, a kada su je našli bilo je kasno...

U svakom slučaju, pesma je postala nešto poput urbane legende, a u skladu sa popularnošću ovih stihova među devojkama, jedan bend koji se pojavio devedesetih pokušao je i da otpeva tužnu pesmu o Ani.

Budući da je "prenošena iz ruke u ruku", neki stihovi su se u međuvremenu menjali, ali pesma otprilike ide ovako.

Marihuana

Možda je prošao i život ceo 
od onog dana kad sam je sreo 
kad prvi put ugledah oči plave 
i boju kose pokošene trave

Ah, pomislih, divna je ona 
i ne čuh zvuke onih zvona 
što je u smrt vode polako 
a da sam znao večno bih plakao

Ruku mi pruža kao da pita: 
"Voliš li život, polja i žita?" 
i pružih ruku ruci što drhti 
i pružih ruku vapaju smrti

I tek tad svatih pred kim stojim 
pred onom što živi u snovima mojim 
ispijena i bleda provodi dane 
u crnom dimu marihuane

Hteo sam ljubavlju da oteram drogu 
jer šta je ona skrivila bogu 
zvala je mesec i zvezde da sude 
htela je da voli i voljena bude

Uzalud behu molitve moje 
umreše oči plave boje 
proklinjah dolazak noći i dana 
i sve što donese marihuana

A ona, devojka plave kose, 
uvojaka što hiljade devojaka nose 
i što će isto jednog dana 
otići tamo gde i moja Ana

Na grobu njenom zaplakah prvi 
ispisah reči kapima krvi 
umrla je u smiraj jednoga dana 
bila je lepa i zvala se Ana

A znala je da narkomani dugo ne žive 
i da se kratko svojim snovima dive 
znala je da njen život brzo vene 
volela je život, a možda i mene