ISPOVEST ŽENE KOJA RADI NAJTEŽI POSAO U SRBIJI: Toalet i vodu nemamo, plata 22 hiljade, kad me kradu, ja sve plaćam

Neki poslovi su pravo zadovoljstvo, dok pojedina zanimanja zahtevaju čelične živce. Situacija je naročito alarmantna u srpskim trafikama gde je, kako su nam radnici rekli, teror nad njima veći nego ikad.

Svaki dan se u Srbiji prekrši preko 20 oblika radnog prava, počevši od toga da radnici u trafikama rade prekovremeno, a da im taj rad nije plaćen, rade sve praznike, nije im dozvoljen dnevni odmor, ne uplaćuju im se doprinosi, ne smeju da sednu u toku radnog vremena – čak ni kad su najumorniji ili najbolesniji.

– To je robovlasnički odnos. Sad smo stvarno samo otirači za cipele kojekakvim direktorima koji nam postavljaju nemoguće normative. Moramo prodati određene količine žvaka, upaljača, vode i sokova. Ako ne ostvarimo normative, otmu nam 30% od 22.000, kolika je plata – priča nam očajna radnica koja već nekoliko meseci preživljava pakao u jednoj od beogradskih trafika.

Ako su normativi ostvareni, poslodavci ih idućeg meseca povećavaju, narednog još više, tako da kazna radniku ne gine, pre ili posle. Ukoliko normative ne ostvare dva puta, sledi otkaz.

Dešava se i da se vlasnici sakriju iza trafike ili obližnjeg drveta, pa prisluškuju.

– Da, i to rade. I onda dojure, jer nismo izgovorili preporučen tekst kupcu u kom nudimo žvake i kafe. Izgalame se koliko ih grlo nosi i opet nam uzmu 30% od plate. Toalet i vodu nemamo, subote i nedelje se ne računaju u radne sate, noćni rad se ne obračunava, a ima nas koji radimo u trafikama koje rade do ponoći. Ucene, pretnje, vikanje, to nam je svakodnevno. Kupujemo žvake i upaljače kad zafali za normativ, pijemo flasiranu vodu i sokove i izvirujemo ko vreba iza drveta – kaže uzmenirena radnica.

Dodaje i da ljudi nikad nisu toliko krali kao poslednjih godina, i da se čak i to odbija radnicima od plate. Nije sigurna da li više strahuje od lopova sa noževima i fantomkama ili od kažnjavanja.

Printskrin: Youtube / Zabrinuti gradjanin

– Strašno je kada neko uperi nož u vas, ali je strašno i kada ja snosim odgovornost zato što me neko opljačkao. Traže nam čak i da trčimo za lopovom. Dovode naše živote u pitanje kako bi sačuvali robu. Kada dobijemo platu, odmah moramo da izdvojimo novac za robu kojoj je istekao rok i koja je ukradena – priča uplašena žena.

Poslodavac krađu ne prijavljuje policiji, jer će lakše i brže naplatiti od svog radnika, pa tako zaposleni nikad ne zna koliko će mu biti oduzeto od plate, ali se ne usuđuje da prijavi gazdu zbog straha od otkaza.

Jasmina Stakić (j.stakic@telegraf.rs)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.