svet
DA NIJE IPAK MALO PRETERAO Poznati muzičar ima novu devojku koja je od njega mlađa 52 GODINE
30.10.2017 | 13:47
sport
)
Odeš od kuće u martu, vratiš se u novembru. Spavaš u kamp kućici, tu i jedeš i kupaš se. Novo mesto svaki mesec, živiš po parkinzima, livadama. Od snega, kiše, sunca, vetra štite te dva milimetra lima. Niko ne razume kako mi živimo.
Ovako za „Blic“ počinje priču Saša Dragin (32) iz Beograda koji već 24 godine radi u luna-parku.
Sašu smo sreli u njegovom luna-parku u Zemunu, a umesto razdragane dece koja nervozno cupkaju u redu za još jednu vožnju čuvenom „balerinom“, zatekla nas je poražavajuća slika. Tek dvoje, troje dece je sa roditeljima kupovalo kartu, a ogromne mašine su tužno stajale prazne i ugašene.
ČETVRTA GENERACIJA
Porodica Dragin je na istom mestu u Zemunu već 24 godine. Kako kaže Saša, on je četvrta generacija koja se bavi ovim poslom.
U današnje vreme, priča Saša, luna-park posećuju skoro samo najmlađi. Objašnjava da su to deca koja dolaze sa bakama i dekama, ili roditeljima, i koja nemaju više od šest, sedam godina...
- Oko 50 odsto onih koji dolaze su nam stare mušterije. Generacije i generacije su se ovde smenjivale... Imamo mušterije koje su nam dolazile kao deca, a sada dolaze i dovode svoje klince - priča Saša i objašnjava da se od ovog posla „nekada živelo, a sada preživljava“.
STIGLI I DO LIBIJE
Prema njegovim rečima, ovaj luna-park nema gde nije stizao. U njemu su se igrala deca Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, pa čak i Libije! Kako kaže, bili su prvi zabavni park koji je nakon rata posetio prostore bivše Jugoslavije, ali nikada nisu imali problema.
- Kada smo išli u Libiju, krenuli smo kamionima do Bara, a onda trajektom do Tripolija. Put je trajao sedam dana brodom, a tamo smo bili šest meseci. Trebalo nam je tri dana celodnevnog rada da bismo sklopili celokupni luna-park. Pamtim i sabore u Guči gde smo za dan prodavali i po 18.000 žetona... Danas, deci su vrteške zamenili „pametni telefoni“, a autiće na sudaranje - fejsbuk. Mukotrpan je ovaj posao... - priča nam Saša.
Tik uz Sašin luna-park, stariji deka je sa svoja tri unuka rasklapao „balerinu“.
KONJSKA KOLA
- Došli smo iz Novog Pazara, ali evo, već moramo da idemo. U to srećno vreme, kad su deca išla u luna-parkove, mi smo putovali Srbijom konjskim kolima. Nismo mogli daleko da idemo, ali bili smo srećni. Sve polako izumire, ekonomska kriza nas je sve pogodila, deca sve manje i manje idu u luna-parkove. Mi živimo nomadski život - objašnjava čovek koji nam se predstavio kao „deka Mika“ (69). On je nasledio svog oca u ovom poslu.
10 GODINA TRAŽIO ŽENU
Kako kaže, ljudi su se ranije i venčavali unutar cirkusa i luna parkova, jer je "jako teško naći nekog ko će da razume tvoj posao".
Na ovu tvrdnju nadovezao se Saša i otkrio da je deset godina tražio ženu.
- Osim što ljudi ne mogu da razumeju naš način života, imaju i predrasude o nama koji se bavimo ovim poslom. Niko od nas nije dunđer, niko nije neobrazovan. Moju ženu su kada je počela da se zabavlja sa mnom, iz šale zvali Kasandra - smeje se Saša.
"DA NAM SUNCE SINE"
- Gledamo u nebo da sine sunce. Ne valja kada je vruće, ne valja kada je kiša. Leti radimo, zimi renoviramo - ističe ova žena.
Ipak, pričaju vredni radnici i naslednici, prednost ovog posla je što nije monoton, svaki dan je drugačiji. Novi ljudi, novi doživljaji. Opet, svi u glas napominju da je sigurnost dece na prvom mestu.
- Cela ekipa je uigrana, svako zna svoj posao. Dosta vodimo računa o sigurnosti dece, to nam je pod broj jedan. Svaki dan pre nego što otvorimo luna-park, obavimo proveru celokupnih mašina - ističe Saša. Do kraja dana deka Mika i unuci spakovali su svoj park i nastavili put Srbije u susret novim mališanima.
Njegova majka, Verica, prodaje žetone. Sa razglasa se čulo: „Stavi pojas, zlato“.
- Ponekad se osetim kao da sam ja majka ovoj deci. Ovde piše upozorenje da je deci ispod 12 godina zabranjena vožnja bez pratnje roditelja, ali to niko ne poštuje. I onda ako se dete povredi, budu krivi svi osim roditelja - priča Verica.
Ona je naglasila da ovaj posao traje cele godine. I to od jutra do mraka.
2023. GODINE, 100 GODINA TRADICIJE
- Moj pradeda Milutin je kao mali pobegao za Bugarsku sa jednim bugarskim cirkusom, tamo je naučio zanat. Kada se vratio u kraljevinu Jugoslaviju 1923. godine sa mojom prababom je osnovao prvi cirkus u Jugoslaviji „Obilić 1923“. Imao je devetoro dece kojima je, kako su rasli, davao po jedan ringišpil uz platu. Svi su batalili zanimanja i prebacili se na luna-parkove. U jednom momentu je bilo sedam luna-parkova, i svi su bili parkovi mog dede - s ponosom priča Saša Dragin.
Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.
