HRVATI SU ME PROTERALI, ALI KAKO JE TEK ONIMA KOJIMA SU DECU POBILI? Ispovest SRPSKE SPORTSKE LEGENDE zapaliće Balkan!

Prošlo je 20 godina od operacije Oluje u kojoj je iz Hrvatske proterano 280.000 Srba, a ubijeno je oko 2.000 ljudi. Svoju sudbinu i da je on jedan od proteranih za Telegraf.rs ispričao je proslavljeni srpski sportista i osvajač brojnih zlatnih medalja Edin Škorić.

Poznati sportista i odbojkaški reprezentativac Srbije Edin Škorić rođen je u Bihaću, u Bosni. Tamo je živeo do druge godine, a onda se njegova porodica preselila u Zagreb gde su živeli dok nije napunio 16.

Kako kaže za naš portal zbog rata su bili prinuđeni da se presele u Beograd, gde je Edin potpisao i svoj prvi profesionalni ugovor.

– Bile su to zaista teške godine, ja se nisam nikada bavio politikom, niti u tome želim da učestvujem, pričam samo ono što sam zaista doživeo. Zbog svega toga osećam veliku potrebu da se zaista zahvalim Srbiji, Crvenoj zvezdi, Vojvodini i svim mnogim ljudima koji su me primili kao svog i pomogli meni i mojoj porodici jer da te pomoći nije bilo ja nikada ne bih postao to što jesam – počinje svoju priču Edin.

– Kada je sve krenulo po zlu bio sam klinac, ali već, kako su mnogi tvrdili perspektivan u odbojci. Morali smo da napustimo Zagreb u kojem smo živeli, a Srbija nas je prihvatila kao svoje. Pomogla nam je da krenemo ne od nule, nego od debelog minusa. Zbog toga sam joj večno zahvalan, kako njoj tako Zvezdi, Vojvodini i mnogim dobrim ljudima – u dahu priča Škorić koji je bio i jeste uzor mnogim klincima koji su uplovili u odbojkaške vode.

Težak je to život bio, dok su drugi klinci, njegovi vršnjaci u svetu trčali za loptom, išli na treninge, maštali kako će jednog dana postati neko i nešto, proslavljeni srpski odbojkaš morao je da ide drugim putem, onim kojim se ređe ide – od trnja do zvezda!

Kako kaže za naš portal njegova porodica, kao srpska imala je problema u Zagrebu, zbog kojih su morali da ostave stan i napuste taj grad – da pobegnu u Srbiju i spasu žive glave.

– Mi jesmo ostali bez stana, ali to su samo cigle, vrata, beton, šta je to u poređenju sa nekim ko je izgubio svoje najmilije, oca, majku, dete?! To je ništa, bitno je da smo svi živi, a sve drugo se nadoknadi – kaže Edin.

Koliko je ovaj čovek zaista zahvalan svojoj državi i svim ljudima svedoči i njegov status na Fejsbuku, objavljen na godišnjicu Oluje:

“Jedan sam od proteranih iz Hrvatske pre 20 godina. Srbija primila mene i moju porodicu raširenih ruku. Crvena Zvezda pružila mogućnost da se formiram kao čovek i igrač a imao sam tu čast da se odužim Srbiji i Zvezdi igrajući za reprezentaciju i okačio par medalja oko vrata. Te medalje su oko mog vrata al u čast Srbije. Za mene će Srbija uvek biti kamen temeljac i kičma mog života. 20 godina kasnije kao i prvog dana mog života u Srbiji kažem: HVALA SRBIJO!”, napisao je Edin.

Prema njegovim rečima Srbija ga je zadužila mnogo, otac i majka su brzo pronašli posao, otac je iz JNA otišao na aerodrom Batajnica, a on u Zvezdu, dalji put ovog čoveka čije ime su Srbi s ponosom izgovarali dok je u dresu Srbije (Jugoslavije) osvajao medalje i pobeđivao Amerikance, Brazilce, Italijane vam je dobro poznat.

(D. Zlojutro)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.