Ko ustaje u pola noći da uzme nešto slatko, a ko gleda "Nebesku udicu" na dan finala: Opušteni intervju sa svetskim prvacima

Otišli su tiho na drugi kraj planete, verujući da mogu da budu najbolji, i osvojili su Mundijalito. A Srbiju, za koju su se borili, osvojili su prežaljenim fudbalskim umećem za ovdašnje prilike, ali su nas, definitivno, kupili i svojim ponašanjem, stavom, i svime što generalno fudbaleri zaborave dok postaju zvezde.

Svesni svog podviga i činjenice da su najmlađi šampioni kojima je više od 50.000 ljudi klicalo pod balkonom Skupštine, omladinci Srbije bi pokazali svoju zahvalnost za podršku koju su dobijali iz domovine upravo tako što bi ostali isti: borbeni, disciplinovani, ali i nasmejani, opušteni…

– Govorio sam Vuletu (Vukašinu Jovanoviću, prim.aut.) da ne izbacuje gluposti na Instagram! Ja kad postavim nešto tamo, i kad pevam, odma’ izađe u novinama… – kroz smeh nam, kapitenski, govori golman zlatnih omladinaca, Predrag Rajković.

– Uglavnom smo nas trojica radili nešto drugo po sobama. Imamo mi naših snimaka, i mnogo boljih od onih na Instagramu– zagonetno dodaje vezista, Saša Zdjelar.

– I pod šifrom su – nadovezao se Rajković.

– Kod nas se u sobi se nije igrao ni PES ni FIFA… Možda bismo igrali da smo poneli. Uglavnom su igrali Vule, Gruja, Žile, Sergej… Kod nas je bila muzika i priča – objašnjavaju Rajković i Zdjelar, koji su na Novom Zelandu delili sobu sa Filipom Jankovićem.

Bili su nasmejani i opušteni – baš kao što smo priželjkivali, i nije bilo sumnje da ćemo se lepo ispričati sa dvojicom šampiona.

– Kaže nama Rajko jednom, oko sedam uveče, da ide da spava. Mi se pitali šta mu je, jel’ mu dobro. Posle smo mu kucali na vrata jer smo hteli da odemo do grada na neki sok, a njega nema da se javi. Posle smo mi oko ponoći legli da spavamo, a pre toga bili na telefonima, standardno. I onda čovek (Rajković) u jednom momentu ulazi u sobu, pogleda nas i ne progovara. U mraku traži mešto. Uzima Nutelu, vidi nema kašike, i šta će, prstima jede. I onda pravi neku izbezumljenu facu i kaže: “Pao mi šećer“.

Rajko se pokušao da se odbrani dok su svi smejali.

– Pa jeste mi pao šećer, nisam ceo dan pojeo ništa slatko…

Foto: Telegraf

DA SE ZNA DA SMO BRAZIL POBEDILI U FINALU, A NE NA PES-U

Čak četiri produžetka odigrali su izabranici Veljka Paunovića nakon grupne faze. Imali su i sreće, ali i snage i hrabrosti da na kraju svakog, pa i posle penal serije protiv SAD, izađu kao pobednici.

– Ali onaj pljusak u prvom produžetku finala s Brazilom… ja nisam video loptu sigurno dva minuta – i dalje sa nevericom govori Rajković, da bi Zdjelar dodao:

Foto: Tanjug/AP

– Samo idem i brišem lice, a ne znam ni što brišem kad ništa ne vidim. Kada smo postigli gol za 2:1, Veljko je tražio da se vratimo brzo nazad nakon proslave gola, da još tri minuta izdržimo. Nikad dužih tri minuta u životu…

Koliko je kiša padala, toliko je suza isplakao Jovanović kada su ta tri minuta istekla. I Zdjelar je zaplakao.

– Jesam malo plakao… a Vule… a dobro, on je naša Srbenda, patriota, naša maskota.

Foto: Instagram/vukasinjovanovic

Ni golman ni vezista ne razmišljaju puno kada ih pitamo koji je to momenat posle kog su znali da im je samo nebo granica.

– Definitivno, osmina finala. Mađarska je prelomila… Verujte, da su oni prošli, možda ne bi osvojili, ali bi sigurno bili u polufinalu – rekao je Zdjelar, istakavši da su pobedili zaista jaku ekipu nakon gola Ivana Šaponjića, a potom i autogola u finišu produžetka.

– Nismo imali vremena da slavimo posle utakmica, to je sve bilo skromno, čisto da se ispoštuje. Tek kad smo osvojili… videli ste sve – dodao je Rajković.

Još jednom se pokazalo koliko je jaka srpska dijaspora, jer su omladinici imali podršku naših navijača od početka do kraja prvenstva. Dolazili su i iz Australije, i to je izuzetno značilo našim momcima.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

– Ono je bilo sjajno. Baš smo se videli s njima posle finala. Bilo ih je oko 200-300 u hotelu, i otišli smo da im se javimo i pozdravimo – prepričava Rajković, i nadovezuje se Zdjelar:

– Da dođeš u neku zemlju posle puta od 30 sati i vidiš toliko naših ljudi… zaista neverovatno.

I onda, dok je fudbaler Olimpijakosa na pozajmici u OFK Beogradu govorio kako mu je čudno što ga svi prepoznaju na ulici, Rajković se igrao sa njegovim ključevima.

Prekinuo ga je rekavši: Šta je bre ovo, sram te bilo?

Ni manje ni više – privezak grba Brazila. Svi smo se iznenadili, a Zdjelar se već smejao.

– Ceo život ću znati da sam igrao protiv Brazila i da sam pobedio Brazil. Sačuvao sam to, jer pobedio sam ih pa makar i u finalu Svetskog prvenstva, a ne na PES-u. Slikajte ovo slobodno – govorio je fudbaler.

Foto: Telegraf

RAJKO VIŠE PENALE ŠUTIRATI NEĆE

Omladinci nas nisu štedeli kad su drame na Mundijalitu u pitanju. Režirali su nekoliko, a u samom vrhu je penal serija protiv Amerike u četvrtfinalu.

Jedan od izvođača bio je upravo Rajković. Prijavio se, imao je samopuzdanja, ali nije zatersao mrežu za 5:4, čime bi sve bilo gotovo. Interni dogovor je nastao: Rajko više sa bele tačke ne šutira.

Ponudili smo Rajkoviću da konačno pogodi penal. Šta mislite, da li je uspeo? (VIDEO)

– Pa i neće ga šutirati više – tvrdio Zdjelar dok se golman pored njega smeje.

– Ima on odličan šut, to svakako, i okej je što je hteo da šutira, ali opet bolje bi bilo za njega da je ostao koncentrisan na svoju poziciju. Zbog njega to kažem. Jer on je ovako u glavi lud, ali na terenu je profesionalac najveći. Takvu glavu treba imati, pogotovo kad si igrač od nepunih 20 godina, braniš u Zvezdi, osvajao si EP, sad i SP – kao pravi drugar priča Saša i ukazuje na najbitniju stvar:

– Okej, stavio je svoju ludu glavu ispod dresa, ustao i odbranio opet penal. Da je drugačijeg karaktera, pao bi nakon promašaja, i mi bismo izgubili. A tako i treba da bude inače, jer dobio je podršku svih nas. Pa i mi smo mašili smo na Evropskom prvenstvu i ispali… – oduševio nas je opet razmišljanjem Zdjelar.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Upravo je on započeo tu penal seriju preciznim udarcem.

– Mene je Paun pitao hoću li prvi, rekao sam da nije problem, hoću. Kada sam krenuo od centra, gledao sam golmana u oči. Kad stavim loptu, više ga ne gledam. Ako on stane tu, on će je živu uhvatiti. Ali što bih gledao golmana da me dekoncentriše? Zamislim mesto gde šutiram, i tu šutiram sigurno. Samo mi je bilo bitno da lopta ide jako, da ima brzinu i snagu, jer golman možda tada ne uspe da je stigne. Imao sam samopouzdanja i znao sam da ću dati gol – priča Zdjelar, i prekida ga Rajković opaskom:

– Znao sam i ja, pa je bila klocna.

Kao golman, Rajković nema nikakv ritual i ne pokušava da dekoncetriše protivnike, ali Saša nije odoleo da ne doda:

– Možda ih dekoncentriše ovom fenomenalnom kilažom… Sad stvarno - on svojim odbranama diže sebe, a nas još više. Jer nemoguće je da on sve odbrani, i mi onda moramo da živnemo. I najbitnije je, kao protiv Mađarske, osim tog jednog gola što smo primili, da on nema posla.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Ludih 20 dana na Novom Zelandu su prošli. Rajković je proglašen najboljim golmanom, doneo je svoje priznanje u vidu zlatne rukavice u velikom koferu. Ostaje žal doduše što Andriji Živkoviću nije uručeno priznanje za najboljeg igrača turnira.

- Njegov je kvalitet najveći. Prvo što ima samopouzdanje da ide jedan-na-dva i da rešava situaciju. On ti donosi prevagu, rezultat, i to na važnom delu terena. Oko 80 odsto akcija ide preko njega, i lako mi je kad igram s njim – tvrdi Zdjelar.

I kako stvari stoje, moraćemo da apelujemo na FIFA da svetska prvenstva organizuje i dalje u južnoj hemisferi.

– Jedna od bitnijih stvari za ovaj uspeh je ta što smo bili tamo gde nema nigde ništa. Bili smo usredsređeni samo na fudbal. I ta razlika u vremenu: nemaš s kim da se čuješ jer je u Srbiji bila noć. I mi šta ćemo, odmah na spavanje. Nema igrača koji nije spavao popodne, jer nemaš šta da radiš i non-stop se odmaraš – prepričava Zdjelar.

Foto: Telegraf

– Došli smo tamo, gledali smo Argentina – Panama, i oni su igrali kao na motoru, da ne veruješ. Ali to deluje na TV-u, tereni su tamo dobri i brzi. I onda vidiš da i ti možeš… Iako smo izgubili prvi meč (Urugvaj, 0:1), niko od igrača nije bio u fazonu “gotovo je”.

Jer, “kako se postaje šampion?”

– Na dan finala gledao sam “Nebesku udicu“. Samo što mi suze nisu krenule. Nisam hteo da razmišljam ni o čemu drugom taj dan - otkrio nam je Zdjelar.

O njima, lavovima kojih ima 21,  godinama unazad, najviše ipak razmišlja jedan čovek.

– Veljka zovemo “šefe”. O svemu možeš da razgovaraš sa njim. Odličan je psiholog, i kod njega vam je specifično to da daje mnogo više značaja sitnicama. Na sve misli. Na najmanju grešku on želi da ukaže, da bi to sledeći put bilo bolje. Primer: jedan dan smo imali odmor u sobama od 15 do 17 časova. Nas dvojica smo izašli tri minuta do 5 iz sobe. I on nas je zaustavio i opomenuo. Ljudi, to su samo tri minuta. Imao je on to sve gde da nauči tokom svoje bogate igračke karijere – zaključio je odlično raspoloženi Zdjelar.

Foto: Telegraf

Doček?

– To mora da se doživi – uglas govore obojica, a Zdjelar prepričava utisak:

– Ja iskreno nisam očekivao toliko ljudi. Išli smo kroz grad, i bilo je neverovatno da su ljudi izlazili da te pozdrave, čak i sa terasa. Ko te je znao pre ovoga? ‘Ajde za igrače Zvezde i Partizana, njih ljudi još i relativno znaju. Kad smo došli tamo.. kad smo se popeli, videli pune parkove…

I Rajković misli da je reakcija Filipa Jankovića na balkonu dovoljno pokazuje kakav je spektakl bio na dočeku.

Kapiten je morao da doda još jednu bitnu stvar.

– Mislim da to što nije bilo nekog prevelikog pritiska medija da moramo nešto da uradimo, da smo zato i napravili ovaj uspeh.

Dobro momci, primljeno k znanju – sledeći put onda ćemo samo da vam kažemo: Srećan put!

Foto: Telegraf

(B. Mekić/M. B/S. M)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.