NAJVEĆA MISTERIJA HRVATSKE: Ovaj čovek već 36 godina živi BEZ IDENTITETA, ne postoji ni za državu! (VIDEO)

On je jedini čovek u Hrvatskoj koji nema ime, oca, majku, brata ili sestru, a ne zna ni kada je rođen. Bez imena i ikakvih ličnih dokumenata, on već punih 36 godina živi u Psihijatrijskoj bolnici Rab.

Šokantno i neverovatno, ali taj čovek za ovu državu ni formalno ne postoji. Do danas mu, uprkos bezbrojnim dopisima i inicijativama iz rapske bolnice, neodgovorna, bahata i bezosećajna državna administracija nije utvrdila identitet niti mu omogućila da ostvari svoja osnovna ljudska prava.

U bolnicu je doveden još 9. juna 1980. godine, sanitetskim vozilom iz splitske bolnice, od kada gotovo četiri decenije nije kročio izvan bolničkog parka.

Bez ikakvih dokumenata pronašli su ga kako luta negde na području Drniša.

Tek se nagađalo da ima između 16 i 18 godina, a sada je premašio pedesetu.

S njim se tada, zbog duševne zaostalosti, teško uspostavljao bilo kakav kontakt, pa ga je tadašnja prihvatna stanica Centra za socijalni rad Drniš  smestila u splitsku Kliniku za psihijatriju.

Nekoliko nedelja kasnije je prebačen na Rab, u psihijatrijsku bolnicu.

Zaveden je kao NN muška osoba, nepoznatog imena, datuma rođenja i adrese. U bolničkim dokumentima su mu kasnije uneli ime Perica Matas.

Kada je Perica pronađen pre 36 godina, splitska policija je prvi put pokušala da ga identifikuje: fotografisali su ga, uzeli otiske prstiju, ali identifikacija nije dala nikakve rezultate.

U godinama koje su sledile iz rapske bolnice je upućeno više zahteva da se mladiću još koji put pokuša utvrditi identitet, ali pomaka nije bilo.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Sav apsurd u kafkijanskoj sudbini Perice Matasa možda najbolje ocrtava prošlogodišnji dopis kojim je iz MUP-a odgovoreno na zahtev pomoćnice ministrice socijalne politike Ive Prpić, kada je tražila utvrđivanje Peričinog identiteta, a MUP joj odgovorio da se za utvrđivanje identiteta obrati – MUP-u.

Helena Grubišić, socijalna radnica u Psihijatrijskoj bolnici Rab, kaže da u svojoj praksi ali i izvan nje ovakav slučaj ne pamti.

– Nikad nam niko nije dao neku korisnu informaciju o njemu. Kada bi on bio zdrav i mogao nešto reći o sebi bilo bi lakše, ali ovako je vrlo teško. Njega kada pitate: “Perice gdje ti je kuća?”, on odgovori: “Ovde u Kamporu”, misleći na bolnicu jer i ne zna za ništa drugo.

Budući da Perica nema nikakve prihode, on ne može brinuti sam o sebi. Prodavac u bolničkoj kantini Boris Vlajnić je došao na zanimljivu ideju da za Pericu počne skupljati dobrovoljne priloge u plastičnoj čaši, tako da  Perica prepodne i posliepodne može da popije po jednu  koka-kolu,koja mu je omiljeno piće.

– I najteži pacijenti dođu i ostave barem 50 lipa za Pericu. Drago mi je da to vidim, da neko jako bolestan dođe i kao znak pažnje mu ostavi neki mali prilog. Ujutro najradije kupi krofnu i koka-kolu, pa uveče još jednu koka-kolu. To je njegov ritual, njegova sreća.

– On je uvek nasmejan, jednostavan. Komunikativan. Voli devojke i rado komunicira sa ženskim osobama. Nije agresivan. Sarađuje, kada mu se nešto kaže, to i odradi. Zapravo je jako drag – kaže Sanja Katalinić, psihijatrica rapske bolnice.

(Telegraf.rs / 24sata.hr)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.