TESTIRALA SAM SVOJU PLODNOST: Evo koliko još imam godina da postanem MAJKA!

Trideset dve mi je. U najgorem slučaju, prvo dete trebalo je da rodim do pre dve godine. Nisam, a želim. Mogu li, i kako to da saznam, a da se ne svede na bezuspešne pokušaje sa partnerom i lažno obeshrabrenje? Žene koje žele da saznaju koliko su plodne, osim u privatnim, to mogu učiniti i u džavnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Postoji nekoliko načina, a metode kojima se želi dobiti ovaj rezultat nisu invazivne, štaviše jednostavne su, detaljne i dovoljno precizne.

Konstatno u podsvesti vođena rečima lekara da je u današnje vreme najbolje da žena prvo dete rodi do 30. godine,  rešila sam da saznam koliko mi je još ostalo da se ostvarim u ulozi majke. S obzirom na to da sam zakoračila u 33. a idealne godine za rađanje (između 20. i 25) su podaleko iza mene, tragom tog rezultata, posetila sam Ginekološko-akušersku kliniku “Narodni front” u Beogradu. Domaćin mi je profesorka dr Ana Jovanović, načelnica Dnevne bolnice.

Dok se priprema da započne pregled, objašnjava na koji način danas žena može da sazna koliko je plodna i koliko još može da ostane u drugom stanju, odnosno kakva joj je ovarijalna rezerva.

Foto: Milena Đorđević

– Stil života nameće neminovnost da danas žena mora da razmišlja o reprodukciji kasnije nego što je biološki optimalno, a s obzirom na činjenicu da odlaže reprodukciju za kasniji životni period. Da biste procenili gde ste kada je u pitanju plodnost, odnosno takozvanu ovarijalnu rezervu, postoji nekoliko načina. Prvo i neophodno jeste da se javite ginekologu, koji se razume u reproduktivnu endokrinologiju i koji zna najbolji način da proceni koliko vremena okvirno ima mlada ili žena srednjih godina do tog trenutka kada više neće imati priliku da ostane trudna – objašnjava Jovanovićeva.

Foto: Milena Đorđević

Analize kroz koje žena treba da prođe da bi saznala koliko još može da ostane trudna, sastoje se od laboratorijskih u okviru kojih se proverava hormonski profil, i vaginalni ultrazvuk. Obe metode se rade u toku menstrualnog ciklusa.

– Da bi žena ustanovila koliko je plodna, postoje testovi koji se rade iz krvi i koji se rade u odredenoj fazi ciklusa. Počinje se proverom hormona bazalnog hormonskog statusa, što se radi drugog ili trećeg dana menstrualnog ciklusa. Na taj način se određuju, za nas, najvažniji hormoni, na osnovu kojih procenjujemo ovarijalnu rezervu odnosno broj (okvirni) jajnih ćelija bez kojih žena ne može ostati u drugom stanju. Može, naravno i sa tuđom jajnom ćelijom, ali ako želi biološko dete, onda je neophodno da ima i dovoljan broj i kvalitet svojih jajnih ćelija. Dakle, drugog ili trećeg dana u menstruaciji određuju se folikostimulirajući hormon i estradiol. Pored toga, radi se i antimilerijan hormon i inhibin B. To su sve testovi, uključujući i proveru štitaste žlezde, koji se tiču laboratorije, a na osnovu kojih možemo da kažemo kakav je hormonski profil pacijentkinje – priča dr Jovanović koja dodaje da se analize proširuju ukoliko se usput pojavljuju određena odstupanja.

Foto:ivf.zcvaljevo.rs

Plodnost žene ne može se, međutim, procenjivati samo na osnovu laboratorije. Prostoriju u kojoj je ona napuštamo, a selimo se u drugu gde je ultrazvuk. Uradiće mi vaginalni pregled, koji se, takođe, radi u toku ciklusa.

– Ovim pregledom u menstruaciji procenjuje se koliki je broj folikula na svakom jajniku. To se zove AFC broj antralnih folikula. Folikuli se na ultarzvuku vide kao male crne tačke od nekoliko milimetara. One su u stanju da, pod dejstvom hormona porastu, posle čega pucaju i daju ovulaciju. To je, u stvari, najvažniji parametar na osnovu kog procenjujemo kakva je ovarijalna rezerva. Kada spojimo antralfolikaunt, ultrazvučni pregled uz laboratorijski pregled i ukalkulišemo životnu dob pacijentkinje, sa velikom sigurnošcu možemo reći kolika je plodnost te žene  – kaže naša sagovornica, ali napominje da i drugi faktori mogu uticati na sposobnost nastanka trudnoće.

Foto-ilustarcija: Tanjug/Nenad Milošević

Ovi testovi, naime, pokazuju da li je osoba tog trenutka reproduktivno spremna i da li je njen nalaz optimalan u odnosu na godine:

– Možemo reći da nekome rezultati nisu dovoljno dobri i da mora planirati reprodukciju u narednih nekoliko godina, ili da su rezultati loši i pa da mora odmah pristupiti lečenju sa neizvesnim ishodom. Reprodukcija je složen proces koji uključuje više faktora i zato nema jednog testa koji može reći imate 10 godina ili slično. Nekada je dovoljna jedna ćelija da žena ostane trudna, a nekada ih žena ima na desetine hiljada, ali uzalud.  

Foto: Tanjug/AP

Naša sagovornica podseća da su osim rezultata ovih analiza, bitni preduslovi za trudnoću i zdravlje žene, uredan nalaz u anatomiji materice, da je ona pravilnog oblika, da su jajovodi prohodni…Takođe, Jovanovićeva napominje da svaka žena mora da bude svesna da, sve što je starija, smanjuje se broj, ali isto tako i kvari kvalitet jajnih ćelija. Osim što stare uporedo sa ženom, jajne ćelije su i te kako podložne svim stresovima, prehladama, bolestima, lekovima, a na njihov kvalitet negativno utiču i način i stil života, a jedan od nepovoljnih faktora je duvanski dim.

Mehanizam sa kojim se može sprečiti biološko propadanje jajnih ćelija, ne postoji. Kada žena uđe u smanjenu ovarijalnu rezervu, lekari joj uglavnom daju pilule kao lek, ali ne kao lek da spreči opadanje broja jajnih ćelija nego on doprinosi tome da ona ima ciklus, da joj se nadoknade hormoni i da bi srce, mozak, koža fukncionisali prilagođeno njenim godinama.

Foto: Milena Đorđević

Na pitanje na osnovu čega može žena sama da primeti da joj se jajne ćelije smanjuju, profesorka mi objašnjava da je u početku to nemoguće.

– Kada taj broj bude već kritičniji – značajno manji, tada se to odražava na ciklus. Znači, zabluda je da ako neko ima redovan menstrualni ciklus da je sve u redu sa hormonima. Redovan ciklus je dobar signal da je sve u redu. Ali, s druge strane, ne znači da žena sa redovnim menstruacijama ima uredan hormonski profil i dobru ovarijalnu rezervu. Kada se te menstruacije skrate na 21,22 ili 23 dana ili preskaču svaki drugi, treći mesec, to je već znak da problem postoji – kaže ona.

Foto-ilustracija: Profimedia

Na osnovu svih analiza, profesorka kaže da je moj reproduktivan status vrlo dobar, ali da bi, s obzirom na godine, trebalo da rodim što pre. Ipak, zabrinuh se za žene bez partnera, kojima testovi pokazuju da imaju smanjen broj jajnih ćelija, a u tom trenutku ne razmišljaju o roditeljstvu:

– U tom slučaju postoji opcija da joj se predloži da eventualno zamrzne svoj biološki materijal. Samim tim, kada jednog dana bude želela da rodi, ima šansu da odmrzavanjem svog biološkog materijala ostvari reprodukciju.

Troškove za testove, kojima se utvrđuje plodnost, a koji spadaju u vanstandardne metode, ne snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje osim ukoliko se oni ne rade u postupku ispitivanja i lečenja neplodnosti para odnosno u postupku vantelesne oplodnje.

Zašto se Srbi sve kasnije odlučuju na roditeljstvo? Razloga je mnogo, a one koji su po vama ključni podelite sa nama u komentarima! 

(Lj. Račić / S. Tomić)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.