Zašto uvek završim sa pogrešnim?

U DETINjSTVU smo slušali bajke o princezama koje su u stanju da poljupcem žabu pretvore u princa. U mladosti smo gledali filmove u kojima glavna junakinja posle mnogo peripetija osvaja „gospodina Pravog”. Onda smo stigli do zrelih godina, i besni jer smo verovali bajkama i filmovima, postavili sebi pitanje: Kako uvek završim sa pogrešnim?

Pravilo "ono što tražiš, to ćeš i naći", u ovom slučaju ne važi. Istraživanja pokazuju da žene i muškarci koji jure savršenog partnera imaju najveće šanse da završe sa pogrešnim. Glavni krivac za to je društvo, tvrdi njujorški psihoteraput Ken Pejdž.

- Dat nam je binarni model. Pravi ili pogrešan. Uzmi ili ostavi. Nismo naučeni da na pravi način razmišljamo o vezama. Potrebna su nam nova oruđa - tvrdi Pejdž.

Sa tim se slaže i naš psihoterapeut Ivana Dimitrijević Đorđević, koja primećuje da je pretpostavka o "pravom" partneru posledica odrastanja u sredini u kojoj su nam bile predstavljene idealizovane slike kako treba da izgleda "savršena" veza. A onda nam je svaki partner sa kojim ne možemo da izgradimo takav odnos - pogrešan.

- Najveći broj ljudi veruje da je lako da se voli, ali se teško nalazi pravi partner koji bi ljubav mogao da uzvrati. To je, naravno, pogrešna pretpostavka, ali se slaže sa vrednostima doba u kom živimo. Da bismo zadovoljili očekivanje da budemo voljeni, pokušavamo da se adaptiramo društvenim standardima koji su poželjni u tom trenutku. Pa tako, muškarci više teže ideji o uspehu, moći, materijalnom bogatstvu i socijalnom statusu, a žene se češće trude da neguju svoje telo i izgledaju privlačno - kaže Ivana.

Čak i kada nemaju pretpostavku o savršenoj vezi, mnogi, svesno ili nesvesno, biraju partnere koji nisu dobri za njih. Razlozi su mnogobrojni: od straha od samoće, zbog čega brzopleto ulaze u veze sa bilo kim, preko nedostatka samopouzdanja i verovanja da će uspeti da promene ono što im se kod partnera ne sviđa, do straha od patnje, koji ih navodi da biraju osobe u koje znaju da se neće zaljubiti. Nije isključen ni motiv koji terapeuti nazivaju sekundarna dobit.

- Na primer, devojka svaki put odabere partnera koji je dominantan i pored kog nije srećna jer je on pritiska, pa se ona ne oseća slobodnom. Jedan od razloga zašto ponavlja isti obrazac je njena sekundarna dobit da uvek bude u centru pažnje svojih prijatelja, porodice i rodbine, tako što će izazivati njihovo sažaljenje na osnovu "loše sreće" koja je prati u partnerskim odnosima. Sve dok se od te ideje ne osvesti, odabir partnera će i dalje ostati nepromenjen - kaže Ivana.

Ljudima koji se žale da uvek završe sa pogrešnom osobom, psiholozi savetuju da sledeći put, pre nego što uđu u vezu, postave sebi pitanja: Da li stalno biram partnere sa sličnim osobinama? Da li često raskidam zbog istih razloga? Pasivna uloga izražena stavom „magnet sam za pogrešne” ili rečenicom „za mene se lepe samo ženskaroši/nesposobni/sponzoruše”, ne vodi nigde.

- Izraz „za mene se lepe" podrazumeva da osoba misli da nema izbora i da se to njoj prosto dešava, što aludira na nespremnost da preuzme odgovornost. Zrela osoba bi odabrala partnera, trudila se oko istog, a na kraju, izgradila dobru vezu sa njim - kaže Ivana.

Osim ličnih razloga, ne sme se zanemariti ni uticaj okoline. Pitanja "Kad ćeš već jednom da se skrasiš?" postavljaju se sve češće kako se osoba približava 30. godini. Da ne bi bili "otpisani" kao usedelice ili večite neženje, mnogi pokleknu pod pritiskom i vodeći se parolom "daj šta daš", uleću u brak sa partnerom koji se zadesio u njihovom životu. Nije onda ni čudo da partner ubrzo bude proglašen za pogrešnog. Makar u slučaju žena. One su te koje češće tragaju za „gospodinom Pravim”, pa se samim tim i žale kad nalete na pogrešnog. Iz ovoga sledi zaključak da pripadnici jačeg pola umeju da naprave bolji izbor. Ali, nije baš tako. Jedina razlika između žena i muškaraca je što predstavnici jačeg pola - ćute.

- U prirodi žene je da se žali, pogotovo ako uzmemo u obzir mentalitet podneblja u kom živimo. S druge strane, nije u prirodi muškaraca da na taj način pričaju o svojim vezama i partnerima. Delimično, razlog leži u gore spomenutoj ideji o socijalnom statusu, jer ako bi se žalio, muškarac bi priznao neuspeh - objašnjava Ivana.

Mada veruje da je svaka osoba svet za sebe koji treba da se istraži na specifičan način, naša sagovornica kaže da je važno da naučimo da je ljubav umeće koje se uči.

- Važno je i da se koncentrišemo na to kako voleti, a ne samo kako biti voljen. Srodna duša jeste realnost, ali zahteva mnogo rada na sebi i na vezi, spremnost na odricanje i kompromise, tako da se na kraju izgubi romantična crta i ostane realnost koja uopšte nije ružičasta. To je prihvatanje da se dobra veza gradi i stvara, a ne dobija samim pronalaženjem osobe koja je savršena za nas - zaključuje sagovornica „Života plus”.

POMOĆ PRIJATELjA

SVIMAkoji se žale da uvek završe sa pogrešnim partnerom, savetnik za veze Roj Bjankalana predlaže eksperiment - da makar jednom puste najboljeg prijatelja da izabere umesto njih. Sledeći uslov je da sa osobom koju je prijatelj "pikirao", izlazite bar tri meseca. Ako vam se partner i dalje ne sviđa, a vaš prijatelj je uveren da je izbor dobar, morate biti strpljivi još tri meseca. Ali, posle toga ste slobodni da sami odlučite. Da biste bili fer sa pokusnim kunićem u ovom ogledu, trebalo bi da mu kažete istinu - da stalno birate pogrešne partnere, pa ste ovaj put izbor prepustili prijatelju.

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.