Proverite da li ste emocionalni zavisnik

Koren je nedostatak samopouzdanja

Pasivno zavisni poremećaj jedan je od najčešćih poremećaja ličnosti, a jednako se često javlja kod žena i muškaraca te je najčešći u kasnoj adolescenciji. Karakterizuje ga osećaj podčinjenosti drugima, a ljudi koji pate od ovog poremećaja drugima se čine pasivnima, potrebnima i pomalo opsesivnima. Koren problema je nedostatak samopouzdanja.

Svoju vrednost traže u drugima

Pojedinci s ovim poremećajem zavisni su o tuđem mišljenju o njima, kojima potvrđuju svoju vrednost. Često ih privlače jake, dominantne ličnosti kojima mogu da prepuste donošenje odluka u njihovom životu, pa će ih konsultovati i preispitivati svoje odluke čak i oko najmanjih stvari. Zbog toga ih doživljavaju kao da nemaju "svoje ja".

Preosetljivi su

Njihov okidač je kritika koja im se uputi, ili ono što dožive kao kritiku. Ako nešto ima imalo negativan prizvuk, u stanju su da se osećaju napadnuto i na ispitivanju. Tada reaguju odbrambeno - dure se, opravdavaju, traže krivca u drugome ili se pak povlače u sebe. To ponašanje slično je dečjem, a rezultat je nezrelog stava prema sebi i neshvatanja da su jednako vredni kao drugi.

Najviše se boje napuštanja

Uđu li u blizak ljubavni ili prijateljski odnos, razvijaju snažnu zavisnost o drugoj strani koju idealizuju te joj pridaju veću važnost u njihovom životu nego koju stvarno ima. Panično se boje da će ih napustiti te će ostati sami, pa na svaku naznaku takve mogućnosti još više naglašavaju svoju potrebnost - dramatizuju. Takav je stav često posledica traume iz detinjstva, primera radi ako su mu se roditelji razveli pa je pojedinac imao osećaj da jedan roditelj napušta njega, a ne brak.

Idealne su žrtve zlostavljača

Budući da su naučeni da ugađaju drugima, strahuju od napuštanja pa su pesimistični u pogledu svojih sposobnosti. Oni su idealne žrtve zlostavljača. U takvim odnosima smatraju da se druga strana prema njima loše ponaša jer "oni to zaslužuju" ili ih je pak strah da odu jer misle da ni sa kim drugim neće moći da uspostave blizak odnos, tj. da ih niko drugi neće voleti.

Ima pomoći

Zbog velikog broja ljudi s blažim ili težim oblikom ovog poremećaja, često ga oboleli ne uviđa kao problem, niti ga njegova okolina do te mere uočava. Pomoć najčešće traže ako njihovo ponašanje i stav rezultiraju situacijama i problemima s kojima  ne znaju da se nose. Stručnjaci im najčešće pomažu kroz psihoterapiju, s glavnim ciljem jačanja samopouzdanja.

Izvor: 24sata.hr

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.