DA LI NA ARANĐELOVDAN TREBA SPREMATI ŽITO? Patrijarh Pavle je Srbe upozorio na to

Sveti Mihailo se smatra živim svetiteljem, pa mnogi vernici koji slave Aranđelovdan ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.

Prema rečima sveštenika, žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke.

Čak je i patrijarh Pavle u svojoj drugoj knjizi “Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere” objasnio ispravnost prakse da se žito sprema na praznik Sv. Arhangela Mihaila.

Koljivo, ili žito, sprema se ne za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, “u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri”.

Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za Krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice.

Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom Krsnom slavom.

Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav – Bog je Bog živih, a ne mrtvih.

Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.

Foto: Telegraf

Ta žrtva se prinosi Bogu u ime onog svetitelja ili upokojenog čije se ime spominje toga dana, ili tog parastosa. Da li je reč o svetitelju koji je živeo, pa se upokojio, ili nikada nije prošao kroz biološku smrt, poput Arhanđela Mihaila ili Svetog Ilije, ne pravi nikakvu razliku u pogledu žrtava koje se prinose Bogu (slavski kolač, žito i vino).

Takođe, jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća!

U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna.

Prema narodnoj poeziji, car Dušan slavio je svetog arhangela Mihaila tako što je uvek dočekivao goste stojeći, dok mu je anđeo stajao na ramenu. Jedne godine, da li od umora, ili nemara, on se prevari pa sede, a anđeo se naljuti, udari ga po krilu, i odlete.

Predanje kaže da je car nakon toga mesecima pokušavao da se umilostivi arhangelu Mihailu.

(Telegraf.rs)

Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.