Ekskluzivno s prvim komšijom Deda Mraza: Radio sam kao vilenjak u Dedinom selu, a ovo su njegove najveće tajne (FOTO)

Prodajete nešto? Postavite svoj oglas besplatno na www.OK.rs

Postoje mnoge priče i legende o tome ko je u stvari i odakle je Deda Mraz. Ali samo je jedna verzija tačna. Ona koja nas vodi u Rovaniemi, poznato Deda Mrazovo selo, smešteno na samoj polarnoj granici (na rubu Arktičkog kruga). Finci ga zovu “Vrata Laponije”.

Deda Mraz će vam objasniti da je izabrao da živi u ovom finskom gradu jer irvasi i patuljci ne vole vrućinu. Reći će vam i da guste šume oko Rovaniemija daju neku mistiku, a sneg magiju, i da je upravo to mesto idealno da mu patuljci pomažu u pakovanju poklona.

- On ovde živi sa svojom Baba Mrazicom, a u vreme praznika najčešće je u kancelariji gde odgovara na pisma dece iz celog sveta. Kancelarija se nalazi u pećini koja je 12 metara ispod zemlje – otkriva nam Tepo Sakinen (28), koji je rođen u Rovaniemiju, kao prvi komšija Deda Mraza.

U radionicama patuljci i vilenjaci tokom cele godine prave igračke koje će Deda Mraz podeliti uoči Nove godine ili Božića, kako gde. I Tepo je tokom odrastanja bio vilenjak i radio upravo u ovoj radionici.

- Da bih mogao da radim u Deda Mrazovoj pošti morao sam završiti posebnu Školu za vilenjake. U ovu radionicu godišnje stigne oko 700.000 pisama iz celog sveta, sa različitim željama za poklone. Na sva pisma se odgovara – objašnjava nam Finac.

Inače, svaki vilenjak, kada završi školu, dobija medenjake, koje po strogo čuvanom, tajnom receptu pravi Baka Mrazica. Vilenjaci govore sedam svetskih jezika.

Selo Deda Mraza je okruženo mističnim gustim šumama, zaleđenom rekom i čuvenom “Ušatom planinom” koja svojim izgledom podseća na vrh glave sa dva ogromna uha pomoću kojih, prema nekoj od tamošnjih legendi, Deda Mraz može da čuje želje dece iz celog sveta.

Tepo nam otkriva kako Deda Mraz uspeva da poseti sve domove na Badnje veče i Novu godinu.

- U njegovoj kancelariji postoji veliki sat koji mu omogućava da promeni rotaciju Zemlje, pa tako stigne na svaki delić planete tačno u ponoć. To je prilično impresivan prizor – kaže Tepo.

Inače, Deda Mraza možete videti tokom svih 365 dana u godini u njegovoj kancelariji.

– Poslednji put kada sam otišao da ga vidim, poveo sam i prijatelje sa kojima radim u Helsinkiju. Rekao mi je tada:”Tepo, ovih dana mi dolaziš samo kada imaš neke važne posetioce, trebalo bi da misliš na mene malo češće” – priseća se Finac susreta sa najpoznatijim Dedom.

Haskiji i irvasi omiljeni su prevoz Deda Mraza, a posetioci mogu položiti vozački ispit za vožnju zaprege i dobiti dozvolu na pet godina. Ako pređete crtu arktičkog kruga, za to ćete dobiti sertifikat: dokaz na kom piše da ste prešli sa kraja sveta na njegov početak.

Iako su irvasi jedna od prvih asocijacija na Deda Mraza i iako su oni u Rovaniemiju domaće životinje, Tepo kaže da nisu dostigli status svete životinje, koji imaju krave u Indiji.

- Mislim da ovde ima više irvasa nego ljudi. Uglavnom lutaju slobodno u stadima. U prošlosti, vožnja sankama koje vuku irvasi bila je poseban doživljaj. Pa čak i sada, vožnja dok ste ušuškani u toplim ćebadima, sa zvonima koja zvone sa sanki, jedan je od najboljih načina da se upozna Laponija. I meso irvasa je na velikoj ceni. Oni koje je Deda Mraz odabrao se, naravno, ne diraju – kaže nam Tepo kroz smeh.

Za vreme Novogodišnjih i Božićnih praznika u Rovaniemiju se okupi mnogo turista.

-  Ovo je definitivno deo godine u kom sa ljudima iz celog sveta uživamo u finskoj tradiciji. Tokom celog decembra, crkve organizuju skupove na kojima se pevaju tradicionalne Božićne pesme. Turisti, takođe, uživaju u našim prazničnim jelima. Služimo šunku sa senfom, losos, haringu. kuvani krompir, đuveč, salatu od gljiva i kuvano vino. Porodični obrok je jedna od glavnih prazničnih aktivnosti kod nas – objašnjava Tepo.

Dodaje da nijedan drugi grad na svetu nije sličan Rovaniemiju i uveren je da je baš zbog toga imao posebno detinjstvo.

Zahvaljujući svojoj poziciji na polarnoj granici, selo Deda Mraza ima vrlo neobične klimatske uslove i atmosferu koja je gotovo nestvarna. Tamo sunce zimi ne izlazi barem jedan dan, a leti barem jedan dan ne zalazi. Polarna noć traje gotovo mesec dana, od sredine decembra do početka januara, dok leti sunce ne zalazi od sredine juna do početka jula.

Zbog blizine Severnom polu, osim “belih noći”, tamo se minimum 200 dana u toku godine odigrava mistična “igra svetlosti”, što je zapravo fenomen spektra nebeske svetlosti koja treperi u snopovima zelenih, plavih, purpurnih, grimiznih, crvenih i ljubičastih nijansi.

– U davna vremena se verovalo, a i danas postoji ta legenda, da ovu svetlost prave lisice koje svojim repovima udaraju po snegu i tako prave varnice – kaže nam Tepo zagonetno.

Rovaniemi je sada pun turista, a mnoge slavne ličnosti posećivale su ga u prošlosti: od Elenor Ruzvelt, supruge američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, do devojaka iz grupe Spajs Grls.

(Jasmina Stakić/j.stakic@telegraf.rs)