NEBESKA LEPOTA: Pravoslavni manastiri spolja oslikani freskama!

Prodajete nešto? Postavite svoj oglas besplatno na www.OK.rs

Srpski manastiri i crkve spadaju u najlepše oslikane na svetu, te stoga ovdašnje vernike retko šta slično može da fascinira.

Izuzetak, međutim, predstavljaju srednjovekovni pravoslavni rumunski manastiri iz Bukovine (između Karpata i reke Prut) podignuti u vreme vladavinemoldavskog kneza Stefana Velikog (1457 – 1504), čije freske oslikane po fasadama prosto oduzimaju dah!

Da, dobro ste čuli – freske su živopisane spolja. 

- Reč je zapravo o starom obliku živopisanja, koje je bilo karakteristično za siromašnije sredine u kojima ktitori nisu imali novca za skupoceni materijal od kojeg su se izrađivale kvalitetne fasade – počinje priču za Telegraf istoričar umetnosti Dušan Milovanović i dodaje – Stoga su posezali za time da po svežem malteru slikaju freske dodatno tako “učvršćujući” fasadu. Inače, ovako živopisani pravoslavni manastiri u Rumuniji datiraju iz srednjeg veka.

Neki od najreprezentativnijih primera su Voronet, Sučevita, Moldovita, Probota i Arbore.

Saznajemo da su pomenuti manastiri uglavnom podizani kao porodične grobnice kneževa i visokog plemstva.

Prateći kanonske ikonografske programe nepoznati slikari sebi svojstvenim tehnikama opisali su biblijske scene na zemlji i u raju, prikaze iz života Svete Bogorodice i Isusa Hrista, priče o postanju čoveka i njegovom životu posle smrti.

Ovako oslikani manastiri jesu karakteristični za Rumuniju, ali ih, saznajemo, ima od Anadolije do Češke.

- Sličnih pravoslavnih manastira ima i u Anadoliji, Siriji, Egiptu, koji mahom datiraju iz 4. i 5. veka – objašnjava Milovanović dodajući kako su manastiri prestali ovako da se oslikavaju onda kada su postali dostupniji kvalitetniji materijali za izgradnju fasade.

Vremenom se nekako zaboravilo na ovaj vid oslikavanja, te je praksa izašla iz upotrebe.

Prema rečima istoričara religije Živice Tutića biblijske predstave živopisane najpre u unutrašnjosti, a potom proširene i na spoljašnjost manastira imale su za ciljpromovisanje vere (u ovom slučaju pravoslavlja) među uglavnom nepismenim stanovništvom.

- Oslikane spolja ili unutra, freske su u stara vremena predstavljale način komunikacije sa nepismenim stanovništvom – objašnjava Tutić za Telegraf dodajući kako je to bio jedini način da se između ostalog sazna ko je bio zadužbinar neke crkve ili manastira, kao i kom svecu je bogomolja bila posvećena.

Manastir Probota je prvi među moldavskim manastirima imao oslikanu spoljašnjost, dok manastir Sučevita ima najveći broj naslikanih scena. Zapadni spoljni zid prema legendi nije oslikan, jer je rad prekinut kada je jedan od slikara pao sa skele i poginuo.

Najčuveniji je, međutim, manastir Voronet koji se naziva i “Sikstinskom kapelom Istoka”. Njega karakteriše mnoštvo fresaka izuzetno jake nijanse plave boje, takozvane “Voronet plave boje”.

Kompozicija fresaka ovog manastira do danas je ostala tajna.