NEBOJŠA ČOVIĆ OTVORENO O UBISTVU ZORANA ĐINĐIĆA: Zašto zemunci na vreme nisu bili u zatvoru? Ja ih nisam spasavao!

Prodajete nešto? Postavite svoj oglas besplatno na www.OK.rs

Ime Nebojše Čovića ponovo se dovelo u vezu s političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, kao i prethodnih godina. Zašto se to radi, po čijem nalogu i receptu i šta sve zna o likvidaciji, nekadašnji veliki državni funkcioner otkrio je u ispovesti za Srpski telegraf.

Čović kaže da najnoviji napadi na njega sigurno nisu besplatni.

- Zanimljivo je da nas čekaju predsednički izbori, da neko hoće da skrene temu s gardista. Možda je deo za ovu kampanju protiv mene plaćen sad, a deo će dobiti kada ti novi dođu na vlast.Možda će, umesto novca, srediti neke poreske prijave, i ko zna kakve još nemoguće i moguće kombinacije.

Tvrdi i da nije umešan u ubistvo u Zorana Đinđića jer je on lično kao potpredsednik Vlade tražio da se formira jedinica “Poskok”, koja je otkrila šta je sa Ivanom Stambolićem, ubistvom na Ibarskoj.

– Početkom 2001. celokupan predmet o najjačoj kriminalnoj grupi dat je Dušanu Mihajloviću. Ne znam zašto nije nastavljen rad na predmetu Dušana Spasojevića, tada čoveka sa 27 prijava, Mileta Lukovića sa 22, Aleksandra Simovića sa 30, njegovog brata Miloša sa 37. Oni su u februaru 2001. mogli biti u zatvoru. Tako bi atentat bio izbegnut – kaže Čović.

Dodaje da bi izbegavanje njihovog hapšenja trebalo da objasne ministar unutrašnjih poslova i Čedomir Jovanović, koordinator Vlade Srbije za saradnju sa “zemuncima”. Kaže i da je njegovo insistiranje da se rasvetli veza JSO i “zemunaca”, Dušan Mihajlović shvatio kao pokušaj da ga smeni sa položaj ministra policije.

Čović kaže da je na sednicama Saveta za bezbednost rekao da ako se oni boje jednog Legije - onda nisu država.

– Pozvao sam Zorana posle pokušaja atentata kod hale Limes. Svima je bilo jasno da je to bio pokušaj ubistva, osim policiji. Pozovem Zorana, a on mi kaže:”Čovo, je l si video, pi.ke ne znaju ni da ubiju”. I tada su se “zemunci” izvukli. Zašto za to ne odgovara onaj ko je tada pustio Bagzija jer je bio osumnjičen samo za falsifikat vozačke? Ne, lakše je uperiti prstom u Čovića – kaže nekadašnji potpredsenik Vlade Srbije.

Na pitanje ko nije zaštitio premijera, Čović odgovara:

– Dve nedelje pred njegovo ubistvo sedeli smo kod njega kući i pričali o hitnom i efikasnom obračunu sa mafijom. Zoran je sve znao, kao i njegovi najbliži saradnici. Iz ovog se može jasno videti ko je mogao, a nije učinio ništa da zaštiti premijera.

U izjavi otkriva i koliko puta se video sa Legijom.

- Moj prvi susret sa Legijom bio je 6. oktobra 2000. u jedan sat posle ponoći u restoranu “Ham” na Čukaričkoj padini. Zauzeli smo RTS u Košutnjaku, a Legija je imao zadatak da ga oslobodi. Tada me je Zoran Đinđić zamolio da se vidim sa Legijom da ne bi došlo do oružanog sukoba u Košutnjaku između “beretki” i naših ljudi, među kojima su bili i pripadnici Interventne. Beretke su opkolile restoran gde smo se videli, razgovarali smo 45 minuta, gde je on dao uveravanja da neće napasti televiziju. Čuo sam se sa Đinđićem, koji me je zamolio da predložim Legiji da se vide i da na sastanak dođemo Pavković i ja. Našli smo se na Banjici i tada su pljuštale uvrede i potezanje dugih cevi između JSO i “Kobri”, koje su štitile Pavkovića, ali je situacija rešena – objašnjava Čović.

Drugi susret usledio je dve nedelje kasnije na sastanku komandanata i policijskih jedinica u Bujanovcu 23. oktobra. Legija je tada pričao o lošim uslovima policije, uz podršku prisutnog Radeta Markovića. Treći susret odigrao se tokom jedne akcije u selu Norča, gde je dejstvovao JSO.

– Lično sam pitao Legiju zašto je lomio sve po albanskim kućama i zašto nije poštovao pravila službe kako je dogovoreno. Odgovorio mi je da se plaši mina. Videli smo se oktobra 2002. u njegovoj kući, gde sam otišao jer je do mene došla informacija da hoće da mi kidnapuju sina Filipa. Nikada se nisam plašio Legije niti bandita iz Surčina. Pričao sam s njim pola sata i on me je uveravao da nema ništa s tim.

Prema nekim navodima, Legija je dolazio i u Vladu Srbije.

– Jeste. Došao je u kabinet Zorana Đinđića, dok smo nas dvojica sedeli. Zoran mu je zahvaljivao na angažovanju u hapšenju Slobodana Miloševića. Posle tri minuta sam izašao, on je ostao sa Zoranom. Više nikada i ništa nisam imao sa Legijom i sve što konstruišu je laž.

“Zemunce” je ipak otkrio tek metak u premijera.

– Zašto se to tek tad desilo, trebalo bi pitati pitati one koji su ih štitili. Ako ćemo da pričamo o pozadini ubistva – hajde da istražimo zašto “zemunci” na vreme nisu bili u zatvoru. Čović ih nije spasavao – kaže bivši potpredsednik Vlade.

Postoje tvrdnje i da Čović nikada nije saslušan o ubistvu Đinđića i viđanju sa Legijom.

– Žalosno je što to pričaju oni koji znaju da sam dao izjavu 23. jula 2012. Inače, insistirao sam da budem saslušan u okviru istrage koju je vodila komisija sa Žarkom Koraćem na čelu. Kada je advokat Srđe Popovića protiv mene podneo krivičnu prijavu, za koju je dobio novac, nekoliko puta sam zvao tužioca Miljka Radisavljevića da me sasluša. Nije mi se javljao. Na kraju sam saslušan i četiri sata sam pričao o atentatu, vezama “zemunaca” sa političarima, Legiji, ali i pojedinim političarima koji su se postarali da Šiptar u vreme atentata ne bude u zatvoru. Policiji sam ispričao sve i dao sve dokaze, transkripte, službene beleške, zapisnike sa sednica – tvrdi Čović.

Dodaje da se izgleda neko boji da kopa dalje od toga.

– Ko to ima političke ambicije svih ovih godina, bio je blizak sa Đinđićem, znao je “zemunce”. U vreme ubistva u Srbiji nisu bili Mira Marković, Vojislav Šešelj i pogađajte ko još.

(Telegraf.rs/Srpski telegraf)