POBUNA: Ujedinili se dužnici u francima iz bivše SFRJ!
Korisnici kredita u švajcarskoj valuti iz Hrvatske, Srbije, BiH i Slovenije u Zagrebu ugovorili zajedničke proteste i delovanje protiv banaka u zemljama regiona
Prodajete nešto? Postavite svoj oglas besplatno na www.OK.rs
BEOGRAD - Da muka ne zna za granice i da se pred ekonomskim interesima zaboravljaju svi politički nesporazumi iz prošlosti, potvrđuje i primer korisnikakredita u švajcarcima s prostora bivše Jugoslavije.
Naime, udruženja zaduženih u francima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije sastali su se nedavno u Zagrebu i definisali zajedničku strategiju za prevazilaženje kreditnih problema nastalih zbog jačanja švajcarske valute. Jedna od prvih akcija udruženog delovanja biće istovremeni protesti ispred banaka u regionu, gde će dužnici u švajcarcima paljenjem sveća simbolično pokazati da im je egzistencija ugrožena enormno uvećanim ratama.
Banke su se toga prve setile, a to pokazuju ugovori koji su, sa gotovo istim kreditnim klauzulama, svojevremeno nuđeni građanima pomenute četiri države u regionu, ukazuje za Kurir Dejan Gavrilović iz Efektive.
Muke po švajcarcima su iste za sve, a lakše se mogu rešiti sistemom velikih brojki. Zato smo se i udružili jer smatramo da samo tako možemo da pariramo bankama. Tim pre jer je jasno da su banke koje su odobravale kredite sinhronizovano delovale kad su ih odobravale, a to rade i sada kad definišu nove uslove za navodno smanjenje rata - navodi Gavrilović, koji dodaje da je cilj svih udruženja da se dug u švajcarcima konvertuje u evro i to po paritetu kursa kad je isplaćen kredit.
Promena niže rate za kredite uzete do decembra 2011.
DO 2.000 DINARA MANJA RATA
Primenom izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke će od marta ove godine morati da promene dosadašnju praksu i koriguju rate kredita koje su obračunavale po višem, a kredit isplaćivale po nižem kursu. Dejan Gavrilović iz Efektive kaže da to znači da će svi krediti koji su uzeti pre decembra 2011. biti korigovani.
- Ako je korisniku indeksirani kredit u stranoj valuti isplaćen po kupovnom kursu, a banka je u otplati rata obračunavala srednji ili prodajni, od marta će morati da primenjuje samo kupovni kurs. Neke banke su podešavale i dospeća rata kredita na poslednji dan u mesecu, kad po pravilu banka namerno poveća svoj prodajni kurs i na taj način zaradi dodatno na kursnim razlikama - kaže Gavrilović i pojašnjava kako će to u praksi izgledati:
- Ako je nekom rata bila 200 franaka, kupovni kurs franka na dan uzimanja kredita bio je 110 dinara, a prodajni 120, po osnovu nižeg kursa rata će biti manja za 2.000 dinara.