TAJANSTVENI GROB HAJDUKA: Zlatni krst i spomenik koji krvari nad zemljom?

Prodajete nešto? Postavite svoj oglas besplatno na www.OK.rs

Kraj puta Kragujevac-Rekovac, u selu Ratković, postoji grob hajduka, a kraj njega tabla na kojoj piše “Vuletin grob”. Pored starog kamenog spomenika, dve drvene klupe. Oko grobnice – misterija. O njoj se po Levču priča onoliko koliko Vuleta leži pod zemljom.

Kada se spomenik zagrebe, iz kamena kaplje crvena tečnost nalik na krv, svedoče neki meštani.

Nedaleko od spomenika, ispod puta, su kuće naslednika hajduka, domaćinstva Vuletića. Tu žive Steva, Slava i Perica Vuletić sa familijama. Perica kaže da je Vuletina želja bila da bude sahranjen kraj puta, ne na groblju.

Razlog je, kako pričaju, što kao ubica, nije hteo da leži sa onima koji nisu bili tako grešni. Supruga mu je sahranjena na groblju.

- Vuleta Milosavljević rođen je 1771. godine u Vučitrnu na Kosovu. Posle očeve pogibije, sa majkom i trojicom braće doseljava se u Levač oko 1778. godine. Učestvovao je u Prvom i Drugom srpskom ustanku. Verujemo da je odlikovan zlatnim takovskim krstom.Uvek je sa sobom nosio dve kubure sa kojima je i sahranjen – objašnjava Perica Vuletić.

Kako dodaje, priča se da je bio visok i krupan čovek, prodornog pogleda i bujnih crnih brkova.

- Narod ga se plašio. Ni njegovi najbliži saborci nisu smeli da ga naglo bude iz sna, jer je znao u trenutku da skoči i napadne. Legenda kaže i da je imao vid kao niko u kraju, pa su ga čuvali bližnji da ne gleda često u plamen vatre, da ne bi pokvario vid – kaže on.

Vuleta je bio neženja do pete decenije života. Onda je rešio da prosi devojku, više od 20 godina mlađu od sebe.

- Krenuo je sa četiri druga u selo Parcane kod Trstenika. Poneo je kesu baruta i jabuku. Ocu devojke, Vuleta je stavio na sto oba, da bira, svadbu ili smrt. Ovaj se “skamenio”. Znao je ko je Vuleta. Devojka je bila prisebnija, sama je pristala na starog mladoženju i žrtvu zarad života familije. Vuletina žena zvala se Pauna i rodila mu je dva sina, Andreju i Miloša – priča Perica Vuletić.

O junaštvima hajduka Vulete pričaju se različite priče, zavisno od naslednika sa kojim se razgovara. Po jednoj od njih, Vuletu je pozvao Bela Paša, da pomogne oko vuče vode iz potoka.

Kada je paši doneo testiju vode, ovaj mu reče “voda je vruća, moraću da te potkovem ako se idući put ponovi isto”. Vuleta je ponovo otišao po vodu, ali je u nogavicu sakrio nož. Njime je presudio Bela Paši. Po ovom događaju jedan zaseok se zove Belane, tvrde neki Vuletini naslednici.

Hajduk Vuleta dočekao je duboku starost, 96 godina. Preminuo je 1867. Oko njegovog groba lebdela je čitav vek još jedna tajna.

- Pre 14 godina, nas devetorica Vuletinih potomaka sanirali smo grob. Raka je otkopana, sve do sanduka. Neki su hteli da sanduk otvore, ali nisam dao. Sve nas je ipak kopkala priča o zlatnom krstu. Nismo saznali istinu – kaže uz osmeh Vuletić.

Familija je oduvek sumnjala da je jedan rođak uzeo zlatni takovski krst iz sanduka i prodajom krsta kupio kuću. Tu porodicu pratila je kletva da nemaju dece i kuća se pre desetak godina potpuno ugasila, priča se u kraju.

Takođe se govorkalo da je jedna starica, par kuća od domaćinstva Vuletića u selu Ratković, tokom Drugog svetskog rata prodala Vuletin krst.

Ekipa Telegrafa proverila je legendu ovog kraja, da Vuletin spomenik “krvari” ako se zagrebe noktima. Tragova crvene boje na spomeniku ima, ali “prokrvario” od malo grebanja kamena ipak nije!