Testovi na ovogodišnjem prijemnom ispitu za Fakultet političkih nauka zbog ozbiljnih štamparskih i tehničkih grešaka prepuni su nelogičnih i nebuloznih zadataka.
Budući akademci, koji su rešavali pitanja iz psihologije na smeru socijalne politike i socijalnog rada, susreli su se sa neverovatnim pitanjem koje je doslovce glasilo: "Da li su deca u gradu inteligentnija od gradske dece?" (umesto "od seoske dece", kako je u originalu trebalo da glasi pitanje). Kandidati za smer žurnalistika rešavali su pitanje o Sretenjskom ustavu, za koji je na testu napisano da je donet 1935. umesto 1835. godine.
Dok se budući brucoši na FPN hvataju za glavu i traže da se testovi ponove, na fakultetu priznaju da su im se potkrale greške, ali tvrde da one nisu uticale na regularnost testova.
Kandidati koji su polagali testove u utorak kažu da su greške u pitanjima na testovima napravile pravi haos i nadaju se da će prijemni biti poništen.
- Test je bio pun brljotina i nelogičnosti! U zadatku iz ustava i prava građana omašili su ceo vek donošenja Sretenjskog ustava, umesto 1835. stajalo je 1935. godina. Mnogi od nas nisu znali da li je promašeno ime ustava ili godina donošenja i na koji akt se tu tačno misli. Znate kako, kada rešavate tako važan test i mnogo manje greške mogu da vas zbune, a kamoli jedna ovako velika -otkriva za Informer M. P., buduća studentkinja novinarstva.
Kandidatima je na licu mesta ukazano na greške u pitanjima, tako da nema tu ništa sporno
Doc. dr MarkoSimendić, prodekan za studije prvog stepena na FPN
I test iz psihologije koji su polagali budući brucoši na smeru socijalne politike i socijalnog rada imao je pogrešno formulisano pitanje koje mnogi studenti pritom ocenjuju kao veoma uvredljivo.
- Na testu iz psihologije dobili smo pitanje: "Da li su deca u gradu inteligentnija od gradske dece?" Posle su nam rekli da je trebalo da stoji: "Da li su deca u gradu inteligentnija od seoske dece?" Svejedno, mislim da su mogli da smisle neko prikladnije pitanje, jer ovako formulisano može da uvredi nekog ko dolazi iz seoske sredine - kaže S. N., koja planira da studira socijalni rad.
Generalni sekretar Saveta za monitoring "Transparentnost" Mario Spasić kaže za Informer da greške u testu za prijemni ispit mogu biti opasan presedan, jer se na taj način dovodi u pitanje legitimitet samog ispita.
Poništeno pitanje o inteligenciji dece
Pitanje iz psihologije o inteligenciji seoske i gradske dece izvučeno je sa strane 12 udžbenika Slavoljuba Radonjića i Nikole Rota "Psihologija za drugi razred gimnazije", gde se govori o jednom primeru eksperimentalnog istraživanja koje upravo pokazuje da nema razlike između dece iz gradske i seoske sredine.
- Pitanje je trebalo da glasi: Da li su deca u gradu inteligentnija od seoske dece? Tačan odgovor bi bio "ne", o čemu se i govori u udžbeniku! Ova je greška uočena na početku izrade testa i, pošto je pogrešna formulacija promenila suštinu pitanja, ono je poništeno i svi kandidati na licu mesta obavešteni su o tome da će im bilo koji odgovor biti priznat kao tačan -objašnjava Marko Simendić.
- Senat Univerziteta u Beogradu trebalo bi da donese odluku o poništavanju prijemnog ispita na FPN, zakaže novo polaganje i pozove na odgovornost dekana. Visokoškolske ustanove moraju imati viši stepen odgovornosti u društvu, a ovakvo stavljanje kandidata u nejednak i nefer odnos nešto je što akademska javnost ne sme ignorisati - ističe Spasić.
Međutim, sa druge strane, prodekan za studije prvog stepena na FPN doc. dr Marko Simendić tvrdi za Informer da ni u jednom trenutku regularnost prijemnog ispita nije bila dovedena u pitanje.
- Kandidati su na licu mesta dobili povratnu informaciju o pitanjima koja su ih zbunjivala, na štamparske greške je ukazano i nijedan kandidat nije doveden u neravnopravan položaj u odnosu na svoje kolege. Testovi na FPN sadrže 180 pitanja, tako da ne može biti reči o tome da je test bio "pun grešaka" - ističe Simendić.
INFORMER.RS