POTRESNA ISPOVEST MARTINE: Pred matursko veče zaboleo me stomak, a potom mi se život zauvek promenio

Martina je imala 16 godina kada je ostala trudna. Ona i dečko, otac deteta, raskinuli su mesec dana pre nego što je saznala da čeka dete. Budući da joj je menstruacija kasnila, najboljoj prijateljici je poverila svoje strahove.

Zajedno su izašle sa školskog sata, otišle u apoteku i kupiletest za trudnoću. Hrabrile su jedna drugu, tešeći se da je sigurno reč o lažnoj uzbuni. Trudnoće u tom uzrastu događaju se u filmovima, a ne u stvarnom životu. Lažno hrabre, u školskom WC-u tinejdžerke sa strahom u očima gledale su kako se sjaji mali plus na testu. Rezultat je bio pozitivan. Martina je bila učenica trećeg razreda srednje škole i saznala je da čeka dete.

Ali, njen slučaj nije usamljen. Godišnje u Hrvatskoj zatrudni oko dve hiljade tinejdžerki, pokazuju podaci Zavoda za javno zdravstvo. Ne rode sve – neke se odluče na pobačaj. Druge rode, ali ne zadrže dete. Odluke su različite, ali broj trudnoća i dalje je alarmantno visok.

Martinina priča deo je statistike o neplaniranim trudnoćama u mladom dobu. Devojka sada ima 17 godina i iskreno kaže da nikad neće zaboraviti trenutak kad je shvatila da čeka dete. Seća se svakog detalja oko sebe: pločica na podu, zvuka udaljenog automobila na ulici, ritmičnog kapljanja vode u lavabou. Seća se i metalnog ukusa panike u ustima. Nikad, kaže, koliko god da živi, taj trenutak neće zaboraviti.

Foto-ilustracija: Profimedia

- U prvi mah bio je to potpuni šok. Nisam znala što ću, kako ću dalje. Ali, bila sam sigurna da neću da abortiram. Nikad, čak ni da se sasvim sama moram brinuti detetu. Nisam to želela. Na svu sreću, ipak nisam sama u celoj ovoj priči. Moji roditelji su prvo bili u šoku, ali posle par dana su se pomirili sa situacijom i počeli da planiraju gde će dete da spava, gde kupiti odeću, kako se organizovati da mu ništa ne zafali. Odmah su stali uz mene i podržali me. Znala sam da hoće, jer me vole, ali nije mi bilo lako da im kažem – priča Martina za jutarnji.hr, i dodaje da je svom bivšem dečku odmah rekla da čeka njihovo dete. Bio je šokiran, nije to očekivao, i u početku nije bio siguran da će njih dvoje moći uspešno da podižu dete.

- Njegova majka je takođe bila mlada kad ga je rodila. Imala je otprilike isto godina kao i ja, tako da je u 32. godini postala baka. Naravno da je i njoj to bilo veliko iznenađenje, baš kao i mojima, ali prihvatila je unuku i obožava je. Dosta nam pomaže, uskoči kad god može da pričuva Noru. Vikende provodimo zajedno i često smo kod nje – dodaje Martina.

Postaće kuvarica

Iako je njen dečko u početku bio preplašen i nespreman za dete, vremenom je shvatio da želi da da sve od sebe, pa su se on i Martina pomirili. Kad se rodila Nora, koja sad ima pet meseci, bio je presrećan.

- On je još u školi, jer je nešto mlađi od mene, a ja sam maturirala. Nije mi to bilo teško: većinu toga naučila sam slušajući profesore na času, a i zaista sam se maksimalno potrudila da što više toga obavim pre nego što mi se rodi ćerka. Kad Nora malo poraste, tražiću posao kao kuvarica, jer želim da radim. Nije mi bilo lako da sedim u školi s velikim stomakom, a i primetila sam da me ljudi ponekad čudno gledaju. Navikla sam se na to i ignorisala ih – dodaje mlada majka, koja kaže da su joj prijatelji bili velika podrška u trudnoći. Njena najbolja drugarica uopšte više nije odlazila na žurke, samo da Martini ne bi bilo teško jer ih i ona propušta. Bila joj je velika podrška od prvog trenutka i još je uz nju. Zato Martina kaže da se ne oseća kao da je propustila nešto bitno i veliko.

- Jedino mi je žao što nisam išla na matursko veče. Stvarno sam se radovala tome. Imala sam haljinu i bila sam spremna za izlazak, ali bilo mi je loše. Prokrvarila sam malo pre nego što je trebalo da krenem na svečanost i završila sam u bolnici. Posle par dana sam rodila. Žao mi je što nisam otišla, zaista mi je jako krivo. Ali, to je jedino za čim žalim – kaže Martina.

Njena najbolja drugarica Valerija bila joj je najveća podrška.

- Od samog početka kada sam saznala da je Martina trudna bila sam uz nju i jednim delom sam bila presrećna što čeka bebu i bilo mi je jako drago. A s druge strane, bilo mi je žao što je od tog trenutka sve stalo. Nije više bilo zajedničkih izlazaka, čestog druženja i svega ostalog što tinejdžeri vole. Dok su neki bili uz nju i trudili se da se oseća prijatno i poželjno u društvu, drugi su je posmatrali drugačijim očima, govorili joj kako je to mogla sebi da dopusti, ismejavali je. Ali, to je valjda uvek tako, ljudi gledaju druge i trpaju nos tamo gde im nije mesto. Uz podršku, Martina je ipak sve izdržala. Iako joj se život jako promenio, nije se promenilo naše prijateljstvo. Uvek će imati moju podršku i uvek ću joj biti desna ruka, jer ipak mi je ona sve na svetu. Želim samo da kažem da ne treba nikoga ismevati i zadirkivati jer svakome to može da se vrati, nikada ne znaš što ti život nosi i koliki udarac i sam možeš da primiš – zaključila je Valerija.

(Telegraf.rs/jutarnji.hr)