DA JE ŽIVO I ZDRAVO, SAMO NEK PIŠA STOJEĆI! Kult muškog deteta u Crnoj Gori jači nego bilo gde na svetu!
Očevi ne kriju da više žele da dobiju sina nego žensko dete, pod izgovorom nastavka porodične loze. Negovaće se i dalje taj kult kako bi porodica trajala kroz vekove, kaže sociolog Radmila Stupar Đurišić
U Crnoj Gori i dalje živi kult muškog deteta. Nije nepoznanica da crnogorski očevi od samog saznanja da će se ostvariti kao roditelji priželjkuju muško dete. Te želje su prikrivene izgovorom nastavka porodične loze, jer kako Crnogorci često objašnjavaju, ženska deca udajom odlaze iz kuće.
Koliko je jak kult muškog deteta kroz istoriju su pokazale virdžine - devojke koje su u porodicama gde nije bilo muškog naslednika preuzimale ulogu nerođenog sina.
Smrću poslednje crnogorske virdžine Stane Cerović u Crnoj Gori je bar zasad stavljena tačka na sociološki fenomen gde su ćerke zbog patrijarhalnih običaja bile primorane da preuzmu ulogu sina i da žive životom muškaraca kako bi nastavile "porodičnu lozu". Stanin život bio je nezaobilazan primer svake priče o virdžinama. Nju su nazivali čovek žena, a ona je sama za sebe govorila da nikada nije zažalila što joj je sudbina dodelila da iako u telu žene, ipak mora da bude muško.
Ratko Božović, sociolog kulture, kaže da prisustvo virdžine do naših dana pokazuje obrazac dominacije muškog principa.
- Mentalitetski tragovi i talog tradicijskih obrazaca svakako su prisutni i dalje u vidu dominacije muškog naslednika i abortusima kada se očekuje žensko dete - navodi Božović.
Sociolog objašnjava i nastanak ovog običaja.
- Logikom tradicije, muškarac je temeljna kategorija porodice. I kad je prirodnim okolnostima porodica ostala bez muške glave, onda se umešao običaj kao kompenzacija za prethodnu neostvarenost. Tako je virdžina nastala iz običaja i kao običaj - kaže Božović.
PREMINULA POSLEDNJA CRNOGORSKA VIRDŽINA Umrla je u 85. godini i održala obećanje dato ocu!
Da je rođenje muškog deteta u crnogorskim porodicama i dalje jako bitno, smatra i sociolog i analitičar Srđa Vukadinović.
- Muška deca dominiraju i dalje je taj kult kod nas živ. To pitanje se otvorilo i prošle godine kada je bila priča o selektivnim pobačajima u Kliničkom centru. Podaci pokazuju da žene pristupaju abortusu kada saznaju da nose žensko dete - navodi Vukadinović.
Analitičar napominje da je pojava virdžine još prisutna na Balkanu, kao i što dobijanje muškog deteta i dalje ima značaj.
Analitičar napominje da je pojava virdžine još prisutna na Balkanu, kao i što dobijanje muškog deteta i dalje ima značaj.
- Na Balkanu tradicija virdžina je prisutna, ali sve manje i manje. Smatra se da nije potpuna porodica koja nema muškog deteta. To dobijanje naslednika ima veliki značaj, najveći za roditelje. Crnogorci treba da prevazilaze tu tradiciju, jer su žene danas potpuno ravnopravne - ističe Vukadinović.
Psiholog Radmila Stupar Đurišić istog je mišljenja što se tiče tradicije muškog deteta u Crnoj Gori.
- Taj kult je i dalje mnogo jak. To nije samo kod nas, nego i inače. Ko god vodi računa o nasledstvu svog prezimena, o tome će voditi računa. Pri sklapanju braka i rođenju, dete dobija uvek prezime oca. Negovaće se i dalje taj kult, kako bi porodica trajala kroz vekove -navodi Radmila Stupar Đurišić.
Da li će Crnogorci menjati svoje navike i jake principe tradicije približavanjem zapadnim vrednostima, ostaje da se vidi. I u zemljama zapadne Evrope ove pojave su vidljive, ali u znatno manjoj meri nego u Crnoj Gori.
Virdžine nisu nestale?!
Etnološki zapisi govore da je ovaj običaj nastao početkom 19. veka. Od tada do danas zabeleženo je oko 150 slučajeva. Nezabeleženih je, pretpostavlja se, bilo mnogo više. Virdžine se još nazivaju ostajnice ili tobelije. Pored Crne Gore, ova pojava je karakteristična za Albaniju i Kosovo, ali i pojedine delove Makedonije.
INFORMER.RS