NAPRAVILI BENZIN OD VODE I VAZDUHA: Evo zašto verovatno nikada neće zaživeti

Prodajete nešto? Postavite svoj oglas besplatno na www.OK.rs

“Air Fuel Synthesis” (AFS) je mala engleska kompanija koja je pre nešto više od dve godine dospela na naslovne strane kada je objavila da je uspešno izvela sintetisanje benzina iz vazduha i vode. Benzin, kao što verovatno znate, nije jedno jedinjenje već je ponajviše smesa zasićenih ugljovodonika, koji su u suštini jedan atom ugljenika kombinovan hemijskim putem sa oko dva atoma vodonika.

Već skoro sto godina pravi se sintetički benzin od drugih prirodnih sirovina, a prva fabrika u Nemačkoj koja ga je izrađivala od uglja za topljenje je otvorena 1919. godine; ovo, međutim, nikada nije postalo opštezastupljeno iako ima država, kao što je Južna Afrika, gde se dobar deo tečnih goriva pravi upravo ovako.Zbog užasnog efekta po životnu sredinu i zbog neefikasnosti nikada nije postalo glavni izvor energije.

Evo i zašto.

Umesto da vadi ugljenik iz zemlje u formi uglja, AFS ugljenik crpi iz atmosfere, a rezultat je proces čija je neto proizvodnja CO2 povezana sa snagom potrebnom da se pokreće sinteza goriva. Njihovo postrojenje trenutno proizvodi oko 1 odsto projektovane dnevnog prinosa, mada bi ovo moglo da se prevlada.

Uglavnom, proces izgla ovako: prvo uklone ugljendioksid iz vazduha duvanjem vazduha kroz maglu natrijum-hidroksida, time konvertujući CO2 u natrijum-karbonat; potom uklone CO2 iz natrijum karbonata putem elektrolize; zatim naprave hidrogenski gas iz vode putem elektrolize; potomkonvertuju ugljendioksid u ugljenmonoksid koristeći obrnutu WGSR proceduru; konačno, konvertuju vodonik i ugljenmonoksid u benzin koristeći proces Fišer-Tropš.

Svi su ovi koraci dobro poznate hemijske reakcije, a vrlo sličan proces je patentirala američka vlada 2008. godine. Međutim, problem koji se javlja nije tehničke prirode već ekonomske i društvene. U svetu u kome se izvori energije preispituju zbog globalnog zagrevanja, skoro svako gorivo koje nije tečni ugljovodonik će biti bolje rešenje za budućnost.

U slučaju benzina koji je napravio AFS stvari stoje još gore, puno gore nego što je slučaj sa električnom energijom.

U automobilu, primera radi, konverzija toplotne energije benzina u motivacionu snagu je oko 15 odsto, što je smešno u poređenju sa 80 odsto u slučaju električne energije. Ovo znači da će kolima koja voze na sintetički benzin biti potrebno oko 35 puta više električne energije za put nego električnom automobilu. A tu su i emisije štetnih gasova.

Da bi se sintetisalo dovoljno benzina za snabdevanje celokupne trenutne svetske potrošnje bilo bi potrebno oko polovine ukupne energije koju danas civilizacija koristi u svim formama: grejanju, proizvodnji, osvetljenju, prevozu, itd. Danas se procenjuje da je potrošnja benzina oko 6,5 odsto ukupne svetske potrošnje energije.