MALI MILAN, JUNAK FILMA LEPA SELA LEPO GORE Ošišali su nas na keca i rekli: Udri po Mici

Prodajete nešto? Postavite svoj oglas besplatno na www.OK.rs

Krajem maja 1995. počelo je snimanje kultnog srpskog filma „Lepa sela lepo gore“, a nakon više od 20 godina ekipa Kurira rešila je da ponovo spoji malog Milana, koga je tumačio tada devetogodišnji dečak Admir Šehović, reditelja Srđana Dragojevića i glavnog glumca Dragana Bjelogrlića.

Oni se prisećaju kako su snimljene danas kultne scene u filmu i kako su izgovorene rečenice poput: „Šut, bolan, erotika“, „Vid‘ ćune, prava pionirska“, „Hoće li biti rata“...

- Tražili su se klinci iz mog okruga. Da dobijem ulogu, presudilo je što sam ličio na Bjelu. Verovatno da se tražio dvojnik Nebojše Glogovca, sigurno ne bih bio taj malac. Došli su u moju školu i odabrali plave dečake. Prišao je neki stariji čovek, pogledao me iz profila i rekao: „Ovog ćemo da uzmemo“ - priseća se Šehović.

Ličio sam na Bjelu

Danas je mladom sarajevskom glumcu u pamćenju duboko urezan prvi dan snimanja i scena koju je snimao s pevačicom Milicom Ostojić, poznatijom pod umetničkim imenom Mica Trofrtaljka.
- Kad smo stigli do tunela, ošišali su nas kao ovce. Nisam imao pojma da ću morati da skratim kosu. Obojicu su nas ošišali na keca. Posle mi je u školi bilo čudno što sam išao obrijan do glave. Prvu scenu baš sam snimao s Micom Trofrtaljkom kod tunela. Ona je postala kultna - priseća se Admir i nastavlja da priča:
- Imao sam problem da je udarim kamenom, što je za mene bio šok. Sto ljudi je bilo iza kamere, koji navijaju. Ekipa je čekala da završimo i da ide kući. Trebalo je da je udarim i da bežim desno. Neko od asistenata mi je rekao da ne smem da izgubim kamen, koji je bio napravljen od gume. Udario sam je i kamen je krenuo da pada u provaliju, a ja sam potrčao za njim ulevo, plašeći se da ga ne izgubim. Jedno 20 puta smo je ponavljali - objašnjava mali Milan.

Danas mu je pomalo smešno što je nevinost na filmu izgubio s Micom Trofrtaljkom.
- Neke detalje ne pamtim i u magli su mi. Kasnije sam se opustio. Upoznao sam ekipu, a žene na setu su se prema meni ponašale kao majke. Gledali su svi na Miloša i na mene kao na svoju decu. Na setu su svi kao tim, a znali su da će, ako nas decu opuste, brže završiti i ići kući. Dosta ljudi ne pamtim.

Admir, momak rođen u prijepoljskom naselju Vinograd, nije imao problem što kao musliman tumači Srbina.
- Nisam imao pojma šta igram. Nisam tako ni vaspitavan. U Prijepolju se nikad na to nije gledalo ko je Srbin, a ko musliman. Pričamo i viceve jedni o drugima. Ništa nije ispod tepiha. Ljudi misle da je to namerno uređeno, a odabrani smo zbog fizičkog izgleda. Više ličim na Bjelogrlića nego na Nikolu Pejakovića - priča Admir, koji objašnjava da ljude deli samo na dobre ili loše.
- I objektivno i subjektivno „Lepa sela“ su najbolji film s naših prostora u poslednjih 30 godina. Priča je aktuelna i danas i nakon završetka rata. Rođen sam Prijepolju i nikad se nije gledalo na to ko je koje vere. Imam prijatelja Srbina koji bi poginuo za mene. Musliman sam, ali pojedinca gledam da li je čovek ili nije.

Film „Lepa sela“ kao tinejdžeru doneo mu je samo nevolje.
- Glumu sam zavoleo snimajući film i posle sam odlučio da upišem akademiju u Sarajevu. „Lepa sela“ su za mene jedno od bolji životnih iskustava. Film je sniman u Prijepolju više od mesec dana.

Našem sagovorniku je žao što su neke scene ispale ili skraćene u montaži.
- Scena tuče je skraćena. Baš smo se tukli. Niko bolje ne može da glumi od deteta. Preozbiljno smo shvatili zadatak. Krenuli su baš udarci. On je bio malo krupniji od mene. Otišlo je unedogled. Posle minut kao da ništa nije bilo. U filmu je samo ostala sekunda. Nisu mogli da upotrebe dosta materijala, a verovatno nisu želeli da pošalju pogrešnu poruku - iskren je Šehović.

Teret slave

Mladom glumcu ipak nije prijala popularnost kao tinejdžeru.
- Najčešće su me pitali moji sugrađani koliko sam dobio para i da li je bilo seksa na biciklu. Posle premijere u Sava centru prilazile su mi devojčice i bio sam umazan poljupcima od karmina. Dao sam na hiljade autograma. Moj otac je bio inženjer u „Fapu“, a sećam se da sam dobio tri ili četiri njegove plate za mesec dana snimanja. Bio sam mali kralj u Prijepolju. Nije tada bilo interneta i toliko medija. Film je bio pojam. „Lepa sela“ nisam gledao nekih 10 godina. Nisam mogao više da pomislim na taj film. Vukli su me na ulici: „Vid‘ ćune, prava pionirska“, a ja sam odgovarao da nisam ja taj, nego onaj s kamenom - priseća se Admir.

Njemu filmska slava danas prija, ali se bori za svoje mesto pod suncem kao i svi glumci, iako je učio glumu i od oskarovca Danisa Tanovića.