Vožnja biciklom obično podrazumeva rekrativnu rutu pored reke ili kroz prirodu. Ali, da li možete da zamislite koliko neko mora da bude zaljubljen u biciklizam, avanturu, puteve, neizvesnost kada se usudi biciklom da ode do Crne Gore, Turske ili da planira avanturu svojim dvotočkašem na  Nepal?

Beograđanin  Nenad Mojsilović, a sa njim i četiri druga Uroš Kojić, Branislav Stamenski, Boris Gengo i Marko Stanković su pravi srpski survajveri.

Foto: Nenad Mojsilović privatna arhiva

- Sva petorica obožavamo ekstremne sportove od ronjenja na dah, preko orjentiringa do speleologije. Rekreativno vozeći bicikl uvideli smo kolio nam boravak u prirodi koristi za naše osnovne sportove. Tako smo malo po malo vozili do sve udaljenijih mesta u Srbiji, da bismo na kraju stigli do Crne Gore.

- Posle smo se odlučili na još udaljeniju tačku, a to je bila vožnja do Hilandara, što nas je posebno nadahnulo. Onda su usledila udaljenija mesta: do Crne Gore nam je bilo potrebno tri dana vožnje, a do Turske osam – priča Nenad za Telegraf.

Sledeća ekspedicija je Nepal. Prostrane himalajske regije plamima i poznate svetske trase koja obilazi planinu Anapurna. Trasa je dugačka preko 230km i u jednom delu dostiže visinu od skoro 5 500 m nadmorske visine.

Foto: Nenad Mojsilović privatna arhiva

- Plan je da se sleti u glavni grad Nepala, Katmandu i da se odatle krene u vožnju. Treba da obiđemo i veliki broj kultueno-istorijskih spomenika poput Budinog hrama, hrama bogu Šivi, stari Zabranjeni grad… Vožnja će trajati od 15. avgusta do sredine septembra.

Foto: Nenad Mojsilović privatna arhiva

- Spremni smo na sve, na razne vidove izazova, pripremamo se koliko možemo.
Putujući po planinama u Srbiji, ali i po vojvođanskoj ravnici, starosedeoci ih uvek toplo dočekaju.

- Ljude koje sretnemo usput obično iznenadi naša priča jer ne mogu da veruju da iz hobija putujemo toliko daleko. Ali, srdačno nas ugoste, tako se snađemo i za smeštaj i prenoćište u nekim slučajevima.

Foto: Nenad Mojsilović privatna arhiva

Situacije kada se pokvari omiljeno prevozno sredstvo ovih momaka nisu postojale, jer na put kreću dobro pripremljeni.

-  To se sve uglavnom da popraviti. Bitnija nam je međusobna podrška koju dajemo jedan drugom tokom vožnje. Menjamo se na čelu kolone, motivišemo se međusobno i družimo se.

Osim savršene fizičke pripremljenosti, važnija je koncentracija i sigurnost na putu.

- Uglavnom se misli da je ova vrsta vožnje jednostavna. Ustvari, traži se fokusiranost, pažnja i smirenost na putu, pošto ima i drugih učesnika u saobraćaju.

Foto: Nenad Mojsilović privatna arhiva

- Bilo je potrebno da pošaljem video koji ima veze sa preživljavanjem. Ja sam poslao moj snimak vožnje snoubordom. Testiranje je bilo u Republičkom zavodu za sport na Košutnjaku i sastojalo se iz tri dela: testiranje u bazenu, u sali i test izdržljivosti. Ja sam izabran, a ukupno nas ide desetoro.

Foto: Nenad Mojsilović privatna arhiva

- Sam kurs traje pet dana. Prvih par dana se boravi u šumi, spava na otvorenom, mi moramo da pronađemo hranu… Ko prođe celu akademiju dobija sertifikat i nož koji je zaštitni znak akademije – priča nam Mojsilović, za koga ne sumnjamo da će se dobro snaći i tokom vožnje Nepalom, a i na prestižnoj akademiji za ljubitelje izazova.

Pogledajte kako izgleda kada od Beograda do mora idete biciklom!