Imala je sve. Bar je tako mislila. Radila je u Domu zdravlja i obezbedila svojoj porodici sigurnost. Nije im bilo dovoljno. Trpela je zlostavljanje dugo. Maltretirali su je muž i sin narkoman. A onda je prelomila. Jagoda Ilić (64) je pre deset godina uspela pobeći od nasilja u porodici. Pobegla je od svih i “skućila se” u straćari na vrhu brda u Umci. Od tada živi među golim zidovima i nedostaje joj sve. Uvek je sama, okružena divljinom, bez vrata, prozora i nameštaja. Bez struje i vode. Uglavnom gladna i sa traumom koju su joj naneli u porodici i komšiluku.Kada čovek doživi veliki stres u životu, posle toga mu ne treba mnogo da bi živeo u miru sa sobom.Tako je i sa Jagodom. Dočekuje nas ispred oronule kuće nasmejana, okružena vernim prijateljima, psima. Ne prestaju da laju. I nekako mi je drago zbog toga. Bar je bezbedna.

– Oni me štite. Bolje čuvare od njih ne mogu imati – kaže nam.

Foto: Telegraf

Zbog prizora koji vidim oko nje, osećam tegobu u stomaku. I veliku nemoć. A Jagoda ne prestaje da se smeši. Osećam se još gore.

Uvodi me u kuću da bi mi pokazala u kakvim uslovima živi. Odmah vidim da tu uslova nema. Nedostaju vrata i prozori. Nedostaje pod. O nameštaju je suvišno i govoriti. Cela kuća se oseća na garež i paljevinu jer Jagoda živi u kući koju je jednom zahvatio požar.

Zapravo, živi u onome što je ostalo posle velike vatre.

Sama.

Foto: Telegraf

– Mnogo volim sunce, i da budem napolju – govori mi spolja. Dok udišem isparavanja paljevine u potpunom mraku, u podne, jasno mi je zašto joj se ne ulazi i zašto bi pre dane provodila napolju.

Gledam u nešto što bi trebalo da bude krevet, ili su to ostaci dve fotelje od kojih napravi improvizovanu postelju. Nisam sigurna, ali mi je jasno da se na tome ne može spavati.

- Dobila sam jastuk juče. Zamislite, nov! Prvi put sam lepo spavala posle 10 godina – dobacuje, ponovo spoja.

Foto: Telegraf

– Zimus je bilo strašno. Osećala sam kao da mi se Sibir uvukao u prostorije i neće da izađe. Dok sam spavala, sneg mi je napadao unutra, ni šporet nije pomogao. Nikako nisam mogla da zagrejem sebe i životinje – priseća se Jagoda dok joj u očima primećujem strepnju od nove zime.

Pored kreveta, cveće u saksiji. Jedini život u ovoj turobnoj sadašnjosti, ali i znak koliko jadna žena žudi za srećnijom budućnošću.

Foto: Telegraf

– Nisu meni kontejneri strani. Dugo sam se iz njih hranila. I ja, i moji psi. Uhvati glad, pa krenemo noću, zajedno. Oni i ja. Po kiši i snegu. Idu i oni sa mnom, pa mi nekako lakše – priča mi spuštenog pogleda, dodajući da ju je sramota zbog svega toga.

Sramota. Nju.

Na jedinom svetlom mestu u kući, vidim jedinu uramljenu fotografiju. Na njoj mladić koji je Jagodi vratio nadu, pokazavši joj da nije sramota biti siromašan. Sramota je ne pomoći.

Foto: Telegraf

– Prolazio sam ovuda i video je kako sedi na panju, pored vatre. Na njenom licu su se videle tolika tuga i beda da nisam mogao da prestanem da razmisljam o tome danima. Znao sam da moram da se pokrenem – kaže nam Nikola Romčević (25), kog Jagoda sada već doživljava kao sina. Iako nije. Iako ima sina koji je se stidi.

Nikola se pokrenuo, ali je prodrmao i ljude oko sebe. Rešio je da skupi dovoljno sredstava kako bi jadnoj ženi obnovio kuću, ali i kako bi joj obezbedio uslove za život kakve svaki čovek zaslužuje.

Foto: Telegraf

– Jagoda je neverovatna, toliko dobre energije ima u sebi, trudi se da bude vesela i stalno se smeje, iako su je bližnji i život toliko namučili. Mnogo sam naučio od nje o životu. Potresla me je ova priča i znam da mogu da joj pomognem. Nažalost, ne sam – dodaje.

Foto: Telegraf

Nikoli se već javilo dosta poznanika koji žele da doniraju građevinski materijal kako bi joj zakrpili kuću, verovatno će se organizovati i neke humanitarne večeri.

Ali, Jagodi treba bukvalno sve, jer ona nema ništa.

Foto: Telegraf

– Garderoba, donji veš, posteljina, ćebad, nameštaj, novac, hrana, bukvalno sve ono što i vama treba kako biste preživeli dan. Ako imate nešto od toga, stari nameštaj koji vam skuplja prašinu, garderobu koju se spremate da bacite, javite se i ja ću vas odvesti da joj to predate ili ću joj sam odneti – kaže Nikola noseći u ruci fenjer.

Foto: Telegraf

Trebalo bi da joj on makar malo osvetli prostoriju u kojoj spava. Ali to nije rešenje.

Ukoliko mislite da na bilo koji način možete pomoći Jagodi, pišite nam na j.stakic@telegraf.rs i mi ćemo se pobrinuti da pomoć stigne do nje.