Velimir Bata Živojinović, jedan od najvećih, ako ne i najveći srpski i jugoslovenski filmski glumac. Zašto to ne reći odmah na početku. To čak i nije teško reći, jer onaj ko to kaže može to lako i dokazati.Danas odajem počast filmskom vitezu ili vitezu iz filmova.

Jednoga dana je u moje selo stigao film „Vlak bez voznog reda“. Bio je izbačen iz autobusa u pokretu, u drvenoj kutiji čiji su ćoškovi bili okovani gvožđem. U toj kutiji bio je i Bata. Preživeo je taj pad na ulicu popločanu ciglama. Posle filma smo ga prozvali Mladić. Šta je to Mladić? To je onaj koji je najbolji u filmu. Koji je junak. Glavna uloga. Nepobediv i pravdoljubiv. Danas bi klinci rekli Car. Legenda. Dakle, današnji Car se nekad u filmu zvao Mladić. Nisu bile bitne godine, ali je morao biti borac za pravdu. Vitez.

Naš lični Mladić Bata nosio se rame uz rame sa svetskim. On je bio naš i Žan-Pol Belmondo i Gari Kuper, Džon Vejn, Robert Mičam, Žan Gaben. To što nam je zemlja mala, najmanje su krivi glumci.

Batini biografi, kritičari govoriće o njegovom radu na drugačija način nego ja, jer ja sam s njim radio, jeo isti hleb, gledam ga u oči u kadru i vidim da ne laže. Večiti Mladić Bata je i večiti profesionalac. Pomaže svima - glumcima, mladom reditelju, organizaciji. Trpi sve. U mom rediteljskom debiju „Belo odelo“ igrao je jednu od glavnih uloga. To govori o tome koliko sam ga cenio kao glumca. Mnogo mi je pomogao u tom filmu.
Jednom je od statiste dobio 50 šamara u 50 loših dublova, jer ga je on iz poštovanja štedeo. Najviše bole šamari kad te neko štedi.

Kao što ratnicima posle bitaka ostaju ožiljci po telu, tako i glumcima ostaju posle filmova i po telu i na duši. Bata ih ima i jednih i drugih, to je najbolji dokaz da je ratovao.

Borio se krvavo u ratnim filmovima, u dramama, ponekad je igrao u komedijama sumnjivog kvaliteta, neki glumci pričaju da ih je laktovima izbacivao iz kadra, oni se verovatno zato i ne vide u filmu pored njega, ko im je kriv. Igrati pored njega nije lako. Nije lako jer biti bolji od njega je vrlo teško.

Otišao je Bata, a s njim i čitavo jedno bolje i moralnije vreme. On je legenda, a legende ne umiru. Nepravda je što će sad političari da se kače na njegovu slavu, a nisu mu omogućili da vidi svog sina Miljka pre nego što je otišao u bolji svet.

Možda sam rekao premalo i zato vas molim da ustanemo i jednim dugačkim aplauzom produžimo sećanje na večitog glumačkog mladića - Velimira Batu Živojinovića.