Osmočlana porodica Bančić jedina je romska porodica u tom selu sa oko 350 domaćinstava. Dok se Jugoslav (40) i njegova supruga Lidija (35) nisu razboleli, sa svojim komšijama Srbima živeli su u slozi. Pakao nastaje istog momenta kada se kroz selo, pre 10 godina, proneo glas da se Jugoslav razboleo, a da je Lidija nosilac virusa.

- Od tada pa do danas živimo u potpunoj izolaciji. U prodavnicu ne smemo jer nas gađaju kamenjem, a prodavci čim nas vide zaključaju vrata. Mleko i hleb kupujemo čak u Leskovcu, tamo gde nas ne poznaju. Deca su nam izolovana u školi, zdravstveni radnici takođe beže od nas. Pre neki dan doktor na dečjem odeljenju u leskovačkoj bolnici me izbacio iz ordinacije i nije hteo da kaže od čega mi je dete bolesno – priča Jugoslav koji je kao i Lidija pod konstantnom terapijom.

- Mi smo jedina bolesna porodica u Srbiji čija se deca nisu zarazila HIV virusom ni u majčinom stomaku ni posle rođenja. Sledili smo uputstva lekara, prošli sve obuke, a ja sam dobio i sertifikat predavača. Ali, našim seljanima ne može da se objasni da se sida prenosi seksualnim kontaktom – objašnjava on.

Foto: M. Ivanović / RAS SrbijaCrno na belo: Bančići su dobili potvrdu da su diskriminisani i nepoželjni u selu. Potvrda ima pečat mesne zajednice

- U pola noći kamenicama su nam porazbijali sve prozore. Jednog dana mi je dozlogrdio život pa sam sa 500 lekova pokušala da se otrujem. Na sreću ili nesreću spasli su mi život – priča Lidija, čija inače kuća blista.

Bančići su dobili i zvaničnu potvrdu da su nepoželjni u selu, koju je potpisao starešina Kacabaća. Svaki fizički napad su prijavljivali policiji, ali napadači nikada nisu pronađeni.

- Mene je grupa nekadašnjih drugara pretukla ispred prodavnice. Niko nije hteo pred policijom da posvedoči iako je tu bilo pola sela – priča 16-godišnji sin Bančića.

Lekove od države dobijaju besplatno, ali često im zatreba finansijska pomoć za troškove puta do Beograda, za kontrole. Nekoliko puta su se obraćali za pomoć Centru za socijalni rad.

- Taj glavni u Centru nas nikada nije primio, a predsednik opštine je sa mnom razgovarao kroz odškrinuta vrata – priča Jugoslav, koji je o diskriminaciji obavestio Nevenu Petrušić, poverenicu za zaštitu ravnopravnosti.

- Nevena je o našem slučaju pisala predsedniku i premijeru, ali ništa. Nedavno je u dvorište puškom upao jedan komšija i pretio da će nas sve pobiti ako se ne iselimo – pričaju Bančići. Situacija je, kažu, u toj meri postala dramatična da više ne smeju da izađu na sokak, a noću ne spavaju.

Direktor bolnice: Bančiči preteruju

Direktor Opšte bolnice u Leskovcu Nebojša Dimitrijević kaže da Bančići malo preteruju.

- Svi poznajemo porodicu i svi želimo da im pomognemo. Ali od njih tražim da se ne svađaju s lekarima, što često čine – veli Dimitrijević.