Dolazi zima, ali ne - duga i hladna! Prema očekivanjima meteorologa, najoštrije godišnje doba, ove sezone ostaće bez oštrice. Očekuje nas, kažu, blaga zima, toplija od prethodne. U većem delu Srbije, srednja zimska temperatura vazduha biće od pola stepena do stepen iznad proseka. Decembar će biti najtopliji, talas najhladnijih dana očekuje nas u trećem delu januara, dok će najviše padavina biti u februaru.

– Prosečna vrednost srednje dnevne temeprature u decembru biće od jednog stepena ispod nule, do tri stepena u plusu – kaže Bijelić. – Ima izgleda da u celoj Srbiji decembarske temperature budu iznad proseka, sa prosekom od jedan stepen do pet stepeni Celzijusovih, a u planinskim delovima od minus dva do dva stepena iznad nule. U Beogradu, prosečna temeparatura biće 2,1 stepen, a maksimalana 7,7 stepeni Celzijusovih. Padavine će, međutim, ostati u proseku.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

I januar će biti blaži, u odnosu na hladnoće, mrazeve i poledice, kakve pamtimo i asocijacija su na prvi mesec u godini.

– Početak 2016. godine po prognozama biće za stepen do dva topliji od proseka – kaže Bijelić. – Srednja jutarnja temeperatura u januaru biće 0,9 stepeni, a srednja najviša dnevna – 5,5 stepeni Celzijusovih.

Iskustvo za poslednje tri decenije pokazuje da je srednja januarska, jutarnja temperatura, u prvom delu meseca, od minus tri do dva stepena. Najniže dnevne temperature u sredini meseca su od minus tri do nule, a u trećem od minus tri do 0,3 stepena Celzijusova. Maksimalne temperature za januar su u proseku od 1 do 6 stepeni.

Slično kao i prošle godine, i ovog puta se najviše padavina očekuje u februaru. I treći mesec zime, po rečima našeg sagovornika, biće za jedan do dva stepena topliji od proseka. Srednja februarska jutarnja biće 1,3 stepena, a srednja najviša dnevna 7,7 stepeni Celzijusovih.

– Bez obzira na to što će biti blaža zima, i dalje će biti uslova za kraće hladnije periode – objašnjava Bijelić. – Očekuje se da će ti ledeni talasi trajati od pet do sedam dana, a uglavnom su najhladniji periodi u trećoj dekadi januara. Ne možemo da tvrdimo koliko će ti hladni periodi trajati, pet, sedam ili 15 dana, ali ih svakako treba očekivati. I kada se kaže da je zima toplija, ne misli se na toplo vreme, već da je zima blaža od prosečne.

Foto: Tanjug/AP

Kako stručnjaci kažu, jedan od pokazatelja klimatskih promena koje su zadesile i Srbiju, upravo su sve vrelija leta i sve blaže zime. Većina zimskih rekorda tako je “ispucana” davnih dana, dok se toplotni letnji rekordi beleže poslednjih godina.

– Jedna od najhladnijih zima u većem delu Srbije bila je ona 1954. godine – kaže Jasminka Smajlagić, načelnik Klimatskog centra RHMZ. – U Beogradu je 1891. godine bila najhladnija zima sa srednjom temperaturom vazduha od minus 4,5 stepeni Celzijusovih. Najtoplija zima u Srbiji je bila 2007. godine, a u Beogradu je tada srednja temperatura vazduha bila 6,4 stepena.

Ni “Sneško” više nije onakav kakvog ga pamtimo. Najveća visina snežnog pokrivača tokom zime izmerena je na Kopaoniku 15, 16. i 17. februaura 1984. godine i iznosila je 1,98 metara. U Beogradu je 3. februara 1962. godine zabeleženo 80 centimetara visine snežnog pokrivača, što je maksimalna visina snežnog pokrivača u Beogradu, ikada izmerena.