Le Ok-seon (87) je oteta na ulici kada je imala samo 15 godina. Tada je završila kao robinja u bordelu za japanske vojnike u Drugom svetskom ratu. Užasna agonija je trajala čak tri godine, a od nje se očekivalo da bude sa čak 50 vojnika na dan.

Ona je jedna od desetak preživelih “žena za utehu” kojih je bilo oko 200.000. Većina njih je bilo iz Koreje, a bile su prisiljene da služe vojnicima u periodu od 1932. do 1945. godine.

Trenutno vodi sudski spor sa japanskom vladom vredan 16 miliona funti, koliko iznosi tražena odšteta za pretrpljenu duševnu i fizičku bol.

Zajedno sa još 11 preživelih žena, koje ukupno traže 1,3 miliona funti na sudu u Kaliforniji, Li traži i priznanje vlade i preuzimanje odgovornosti za ono što je pretrpela prilikom iživljavanja japanskih vojnika. Takođe, ona zahteva izvinjenje japanske vlade zbog trauma.

- Uhvatili su me za ruke i nisam mogla da se pomerim, sledećeg dana su me stavili u automobil – priseća se Li, koja je nakon otmice završila u mestu Janjin u okupiranoj Kini, nedaleko od granice sa Severnom Korejom.

- Imala sam samo 15 godina, ali čak i one mlađe od mene dobile su naredbu kako moraju da prime između 40 i 50 vojnika na dan – rekla je Li koja je bila zarobljena sa još pet devojaka koje su japanski vojnici svakog dana silovali.

- Bilo je toliko teško za izdražati da ih je veliki broj odlučilo uzeti svoj život tako što bi se utopile ili objesile - ispričala je.

Pakao je počeo kada je imala samo sedam godina. Tada su joj roditelji rekli kako nemaju dovoljno novca da joj plate školovanje. Kako bi pomogla njenoj porodici jedna je žena predložila da je usvoji i da joj omogući školovanje koje zaslužuje. Njeni su roditelji pristali na to, ali umesto da ide u školu, Li je bila prisiljena da radi u restoranu čija je vlasnica bila žena koja ju je usvojila.

Kasnije su je prodali kao radnicu u lokalni pab, a nakon toga bila je oteta. Seća se uvreda, ali i batina koje je dobijala i rekla je da što je viši čin neki od vojnika posedovao, time je bio okrutniji.

- Govorili su mi da sam drska i da će me ubiti. Neprestano su me tukli, vadili noževe i pretili smrću - priseća se Li koja trenutno živi u centru za seksualne robinje nedaleko od Seula.

- Izgubila sam vid, sluh i zube zbog neprestanih batina koje sam dobijala - rekla je.

Jednom prilikom je pobegla, ali ubrzo je vraćena u bordel. Ona dodaje kako još uvek nosi ožiljke koje je zbog tog pokušaja bekstva zadobila.

- Neprestano su nas tukli, bilo je nemilosrdno. Prema nama su se odnosili kao prema psima, a ne kao prema ljudskim bićima – rekla je Jo Hi-nam (88), još jedna “seksualna robinja” japanske vojske za vreme Drugog svetskog rata.

Dok je 1993. glavni sekretar tadašnje vlade Johei Kono ponudio izvinjenje seksualnim robinjama, prošle godine je vlada najavila da će preispitati to izvinjenje. Japanski premijer je rekao kako vlada s tim slučajima nije imala nikakve veze i da im ne duguje izvinjenje. Zbog toga što ih se tretira kao lažljivice, 11 žena pokrenulo je sudski postupak.