GOTOVO da nema osobe koja bar jednom nije pala pod uticaj prisilnih misli, koje ne možete lako ni da kontrolišete, niti da odagnate. One su uporne, nadiru protiv naše volje, i uzrokuju veliku napetost i nelagodnost. Mada pojava takvih misli ne znači da neko ima psihičkih problema, u nekim slučajevima one su uvod u duševnu bolest.

Kao posledica prisilnih misli, neke osobe preduzimaju kompulzivne radnje da bi se rešili napetosti koju takve ideje izazivaju. Neki pokušavaju da "uguše" opsesivne misli, ili da skrenu pažnju na nešto drugo, što obično ne daje dobre rezultate.

Najbolji način za rešavanje prisilnih misli je razuveravanje, savetuje dr Nenadović. Ako su u pitanju svakodnevne brige, bolje je izgubiti vreme na proveru nego dozvoliti da takve misli ometaju dalje svakodnevne aktivnosti. Dobar način da se osoba oslobodi ovakvih misli je izgradnja svakodnevnih rituala koji pomažu da se strah smanji a ovakve misli neutrališu. Ako se radi o opsesivnim mislima koje kod osobe izazivaju strah da će zaista počiniti tu radnju, razuveravanje takođe pomaže da prihvati misao kao nerealnu.

- Opsesivne misli ne zavise od naše volje, zato su izvor velike frustracije - dodaje dr Nenadović. - Jako je teško napraviti distinkciju dokle je to odraz svakodnevnih briga i problema, a gde počinje uvod u sumanute ideje. Prisilne misli su neretko uvod, u ozbiljnu bolest, najčešće iz kruga šizofrenih bolesti, i treba obratiti pažnju na neke znake upozorenja.

Alarm kada treba potražiti pomoć lekara je - sadržaj prisilnih misli. Granica se povlači tamo kada se jave prisilne misli čiji sadržaj nije u skladu sa vrednostima i moralnim uverenjima osobe. Ako neko ima prisilne misli da mora da preskače svaki drugi stepenik, to ne utiče bitno na njegov život, ali ako neko ima samodestruktivne misli, ideje o seksualnim deliktima ili nasilne misli vezane za druge osobe, na primer da treba da naudi detetu, to je znak da mora ta osoba mora hitno da potraži pomoć psihijatra.