Kako su prolazile epohe, tako se i ideal lepog ženskog tela menjao kroz istoriju, a ovaj snimak upravo to pokazuje.

Umetnost drevnog Egipta govori nam da je dugačka kosa bila važan aspekt ženske lepote. Takođe, pripadnice nežnijeg pola su uvek prikazivane kao mršave, visokog struka i uskih ramena.

U antičkoj Grčkoj situacija je bila nešto drugačija. Muškarcisu bili bitnije figure, pa su tako žene neretko bile posramljene ukoliko nisu imalemuškobanjastu figuru. Nagost je često prikazivana u grčkoj kulturi, ali na slikama i skulpturama ženska tela su često bile pokrivana. Ipak, primetno je da su u staroj Grčkoj žene neretko prikazivane sa bujnim oblinama i jakim bokovima.

Tokom vladavine dinastije Han, na ženama su bili istaknuti uzak struk, bleda koža, krupne oči i mala stopala, što se ne menja mnogo od današnjeg ideala lepote u brojnim azijskim zemljama.

Potpuno drugačija situacija prokazana je na delima italijanskih renesansnih umetnika. Nikada do tada krupnija ženska građa nije smatrana lepom u tolikoj meri.

Slično je bilo i u engleskom viktorijanskom dobu, na kraju 19. veka. Dame su nosilekorsete kako bi imale savršenu figuru peščanog sata, pri čemu je krupnija građa po uzoru na kraljicu Viktoriju smatrana poželjnom, kao simbolom majčinstva.

Veliki zaokret usledio je tokom 20-ih godina prošlog veka, kada je u modi bila sitnijamuškobanjasta građa, bez oblina i bob frizure. Zatim je usledio zlatni period Holivuda, gde su opet obline došle u prvi plan zahvaljujući izuzetno ženstvenim glumicama. Bujni dekoltei, naglašeni struk i jaki bokovi krasili su period do kraja 50-ih godina, kada su žene, zahvaljujući manekenkama, 60-ih godina težile štomršavijoj građi.

A šta je sve u novijoj istoriji smatrano lepim kada su ženska tela u pitanju pogledajte na snimku.

Izvor: Stil