Zdenko Tomanović, jedan od branilaca Slobodana Miloševića u Haškom tribunulu za koga se govorilo da je "advokat iz senke" bio je prvi koga je Milošević pozvao da dođe u Hag. Tomanović je bio i poslednji advokat iz pravnog tima koji ga je video živog, a verovatno i jedini građanin Srbije koji ga je video mrtvog u ćeliji. U intervjuu za Novosti otkrio je kako je teklo suđenje bivšem predsedniku Srbije, političkim interesima i zašto je bolje da mu nije suđeno u Srbiji.

"Sva vrata u Tribunalu bila su zatvorena, sve ćelije zatvorene, nije se čula nijedna reč, nijedan zvuk. Miloševićevo telo bilo je na krevetu, prekriveno delimično čaršavom, sa otvorenom knjigom i naočarama na stolici pored kreveta", priseća se Tomanović Miloševićeve smrti.

Milošević ga je angažovao mesec dana pre nego što je izručen Hagu. Prihvatio je slučaj i to je bio veliki izazov. I sam Milošević mu je rekao da će ući u istoriju nakon što ga je angažovao. Dočekao ga je obrijan, u odelu. Pravni vandalizam kome je bio izložen, podnosio je, kako kaže sa gospodskom smirenošću. Sve je to video kao "osvetu i kažnjavanje za to što smo branili svoju zemlju, što nismo dozvolili da NATO zločini ostanu sakriveni, jer smo pomagali i svom narodu izvan Srbije i izborili se da stvore Republiku Srpsku", podsetio je na Miloševićeve reči. Građani Srbije i šira javnost prenose suđenja pratili su na TV, a šta se dešavalo iza zatvorenih vrata u Tribunalu je tajna. Pravni savetnici i najbliži saradnici imali su uvid u Miloševićevu odbranu, a Tomanović je pre 15 godina za Njujork tajms izjavio da bi bilo potrebno više od godinu dana da se pregledaju svi dokumenti.

Zdenko Tomanović, Foto: Dušan Milenković

"Biti pravni savetnik Miloševiću u Hagu značilo je i kontaktirati sa veoma širokim krugom ljudi. To je značilo i spoznati Srbiju i srpski narod izvan Srbije, ali i sav jad naše političke elite", ocenjuje Tomanović. Uveren je da bi suđenje u Srbiji, da se desilo, bilo kompromitovano, bez javnih prenosa i prava na adekvatnu lekarsku negu. U to je uveravao i svog klijenta.

"U početku su mu uskraćivali i mogućnost da dođe do brojnih dokumenata značajnih za odbranu. Prvih godina nijedan dokument od države nismo dobili, a istovremeno su mnogobrojni dokumenti prosleđeni tužilaštvu u Hagu", podseća na teškoće u pripremanju odbrane. Nije imao garancije države ni za puštanje iz Tribunala kao ni pravo na predsedničku penziju i dodaje da Miloševiću nakon smrti "nisu dali pravo na sahranu sa državničkim počastima kao bivšem predsedniku".