Godine 1996. u jednoj od soba u Selters banji kod Mladenovca provela je svoje poslednje dane partizanka Božidarka Damnjanović Kika. 

O „krvavim podvizima“ strine Mirjane Marković kruže razne komunističke legende - da je, snalažljiva i hrabra, nosila pisma u torbici pored nemačkih patrola, da je kao dvadesetogodišnja devojka bila u Kosmajskom odredu, a kasnije postala strah i trepet u celoj Šumadiji.

Međutim, Kika je po mnogim svedočenjima bila samo jedan od istaknutih članova partizanskih crnih trojki koje su likvidirale Srbe protivnike komunista ili predstavnike vlasti za vreme i posle nemačke okupacije. Mnoge familije je zavila u crno, što se i danas dobro pamti, ponajviše u Mladenovcu i Sopotu. Antifašističke borbe u kosmajskom kraju praktično nije bilo. Za četiri godine okupacije ubijena su samo dva, a ranjena tri Nemca, zbog kojih je streljano ukupno 175 zarobljenika u banjičkom logoru. Retke sabotaže na pruzi, koje su železničari popravljali za pola sata, nisu Nemcima zadavale muke. Nasuprot tome, u međusobnim borbama četnika i partizana izginulo je na stotine Srba. Pored toga što je o kosmajskim partizanima ispisano nekoliko knjiga, čak je i Kika objavila svoju knjigu „Ja i moji ratni drugovi“, pominje se samo jedna Kikina borba, ali ne protiv Nemaca, nego protiv Srba nedićevaca.

Da se ne zaboravi... Potomci Kikinih žrtava pored spomenika ubijenim

Potomci Kikinih saboraca i dalje žive pod Kosmajem. Niko od njih nije želeo da govori.

Milutin Damjanović je u Kikinim čistkama izgubio strica.
- Ona je u kosmajskom kraju svojim zlodelima zatrla mnoge porodice, ugasila ognjišta. Samo u Kovačevcu je od njene ruke ili naređenja stradalo pedesetak naših rođaka. Na dva kilometra od centra nalazio se njen štab, odakle je slala crne trojke u likvidaciju, ali i ona je ubijala. Tu se nalazila i štamparija. Kakav rat, ona nije videla borbu. Našu decu od 16, 17 godina slala je na Sremski front. Kad su ih vraćali u „drvenim uniformama“ (mrtvački sanduci, prim. aut.), ona je s Dražom Markovićem razvezla kozaračko kolo nad leševima - priča Milutin.
- Svašta je radila! Ode Kika kod Radisava Rakića u kuću, on ih ugosti mesom i slaninom. Ubili su ga u njegovom podrumu. Bilo je tu i dobrih partizana. Jedan od njih je i Beli Nović, koji je spasao najmanje stotinak ljudi. On je dojavljivao šta Kika priprema - nastavlja Damjanović.

Slavili ubistva... Kika sa Aleksandrom Rankovićem 1945. na Kosmaju

Kika je posebno volela da naručuje ubistva golobradih mladića koji nisu hteli da budu s njom.
- Užas. Ti mladići ubijani su toliko mladi da nisu dočekali da pipnu ženska bedra. Eto kolika je to tuga bila - tvrdi Damjanović i dodaje:
- Jednog mladića je na momačkoj večeri napila i samo naredila da ga ubiju da se ne oženi - eto kakva je Kika bila.

Strah i trepet