- Evo sad mogu kažem da sam malo bolje ali me i dalje boli... Izgleda da su moje kolege tu repoziciju ramena dobro uradili iako je to ko zna koliko fregmenata košcica. To je tako dobro urađeno da se sve vratilo na svoje emesto. Tako da tom timu lekara moram da se zahvalim, prvo idem kod ortopeda dr Micića da se zahvalim čim mi bude bolje - priča Slavica.

Ona kaže da su se njeni najbliži više uplašili od nje.

- Slika je bila stravična a ja se ne sećam ničega do Niša. Kada sam videla auto ja sam se sabalznula. Nisam mogla da smirim ni sina, ni roditelje, ni supruga  Ranka, Mislim da je njima bilo teže nego meni. Mislim da neću još dugo ostati u bolnici. Čim ne budem primala infuziju potrudiću se izađem. Ipak mi je kod kuće i komfornije i drugačije,kaže ona.

Na pitanje da li se seća trenutka pre udesa, ona ovako komentariše:

- Ništa ne znam. Ni kako je došlo do udesa. Znam samo da sam telefonirala pre udesa, zakazivala sam sastanak za devet u petak. Ne sećam se udarca, znam da sam bila u Kliničkom centru u Nišu. Međutim, po priči zaključujem da sam bila konfuzna jer sam razgovarala sa ljudima koji su me vadili iz kola, da sam im davala neke podatke - priča ministarka.

S. Vojinovic