Da bismo od dece dobili zdrave mlade ljude u periodu od vrtića do srednje škole, kada dolazi do najintezivnijeg rasta i razvoja, veoma je važan unos zdravih namirnica za unapređenje zdravlja, podizanje imuniteta i biološkog potencijala.

Infografika koju je podelio Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke izgleda frapantno.

Poražavajuće činjenjice istraživanja pokazuju da 80% dece ne unosi dovoljno povrća, svako treće dete dnevno ne jede potrebnu količinu voća, 15% dece jede uglavnom masnu hranu.

Foto-ilustracija: Profimedia/Food and Drink Photos

Tek trećina dece konzumira dovoljno mleka i mlečnih proizvoda, 1/4 dece dnevno unosi preporučenu količinu mesa, a čak 90% dece ne unosi dovoljnu količinu žitarica koje su neophodne njihovom organizmu.

Osim neadekvatne i loše ishrane, 60% dece se ne bavi nikakvim fizičkim aktivnostima.

Foto-ilustracija: Profimedia/FoodCollection

Statistika nas alarmantno upozorava da se moraju promeniti životne navike naše dece. Više od polovine njih ne može da se popne uz stepenice bez zamora. A redovno se rekreira tek svako četvrto dete.

Prazne kalorije, loše prehrambene navike, nedostatak vitamina, višak šećera i skroba, unošenje trans masti su dovele do toga da su deca masovno gojazna, sve više ih boluje od dijabetesa, a neretko iod bolesti srca, krvotoka i različitih oblika karcinoma.

Kako da poboljšamo zdravlje naše dece?

Osnovni i najvažniji zadatak pravilne ishrane je da dečijem organizmu u odgovarajućoj količiniobezbedi unos svih hranljivih sastojaka. Građenje zdravog stila života treba započeti od vrtića.

Danas se jelovnik u vrtićima svodi na paštete, viršle, salame, margarin i bezbroj ostalih nezdravih namirnica. Ako bi se to promenilo, deca bi bila znatno zdravija.

Dovoljnim dnevnim unosom namirnica bogatih proteinima, žitarica, voća, povrća, svakodnevnom rekreacijom i ograničenim unosom masnoća, slatkiša i soli znatno bi poboljšali zdravlje svoje dece.

Foto: Promo

(Telegraf.rs)