Invalidski penzioner Ljubiša Stanojević (62), iz Ribeša kraj Knića u Šumadiji, sa nezaposlenim sinom Darkom koji boluje od epilepsije, živi u gotovo nemogućim uslovima – u čatmari od pruća i plata od petnaestak kvadrata.Njegova kompletna mesečna penzija je tek po koji dinar iznad 6.500 dinara. To im je jedini mesečni prihod, a sve ostalo su teške brige i gotovo nemoguća borba sa bolešću i nemaštinom.

Ljubiša priča da je i on sam odavno oboleo, pa je zbog toga nakon 37 godina rada u firmi penzionisan. Nadao se da će imati bolju penziju, ali dobio je rešenje na šest i po hiljada dinara.

– Pa, to je niže i od socijalne pomoći. Objasnili da će mi penzija biti duplo veća, ali tek kada napunim 65 godina – rekao je Ljubiša za“Večernje novosti”.

Dodaje da ga niko ne pita kako će sa bolesnim sinom, koji je nezaposlen, pregurati i nekoliko meseci, a kamoli tri duge godine, dok mu se ne poveća penzija.

– I da imam punu penziju, opet bismo teško sastavljali kraj s krajem. Jedva imamo za hleb i malo krompira, meso je misaona imenica. Radio sam tolike godine, bronio sam o sinu, jer nas je njegova majka napustila. Nemam više kud, moram da molim da mi bilo ko pomogne.

Za lekove se snalaze. One najneophodnije ne plaćaju, a za sva ostalo nemaju para. Iz Centra za socilani rad u Kniću su ga odbili jer je pre dve i po godine dobio otpremninu od 700.000 dinara.

(Telegraf.rs)